Нисам нимало равнодушан на непријатне вести и невоље у мом вољеном црно-белом клубу. Ипак, највише ме је заболело оно „хоћу-нећу“ око Милоша Милутиновића и његовог даљег опстанка на кормилу нашег фудбалског клуба. Мислим на оне силне написе по разним листовима на завршетку јесење сезоне, у којима се повлачила (и још се повлачи) дилема: Милош остаје…

После ревије малог фудбала у Берлину, на којој је екипа Партизана заузела последње место (што јој не служи на част), у спортском блоку редовне емисије „Дневник“ РТВ Београд, имали смо прилику да о томе чујемо један веома чудан, тачније неуобичајено пакостан коментар. Наиме, спортски коментатор РТВ овако је те вечери обавестио југословенску јавност о Партизановом…

Статистички подаци о играма „црно-белих“ у јесењем првенству дају најсажетију слику њиховог учинка, али се, као и обично битно разликују од листа до листа — поготову у оценама игре наших момака. Као по традицији најшкртији је у том погледу био „Спорт“, а најшире руке „Ехо“. Међутим, ја бих се ослонио ипак на најцењенију и најобјективнију…

Као редован читалац „Партизановог весника“ доскора нисам имао проблема око набавке мог најдражег листа. Међутим, откако сте почели да објављујете постере, потражња листа је нагло порасла и он се у мом граду врло брзо разграби. Зато се догодило да останем без неких бројева и постера мојих љубимаца које пасионирано сакупљам. Покушао сам на све начине…

Пишем вам непосредно после сазнања да је Џевад Прекази напустио Партизан и потписао приступницу за Хајдук. Заиста не знам шта да кажем. После тога остао сам закратко без речи. Нисам знао да ли да тугујем или да се љутим. У сваком случају разочаран сам и огорчен — поступком Преказија! Кад је дошао у наше црно-бело…

Као велики навијач Партизана и поштовалац фудбалских асова црно-белог клуба, користим прилику да преко „Весника“ изразим захвалност сјајном спортисти и човеку Љубомиру Радановићу за све што је дао и учинио у минулој сезони за Партизан и југословенски фудбал, а нарочито за онај диван победоносни гол против Бугара којим нам је визирао пасош за завршни турнир…

Сувишно је да вас уверавам у добронамерност ових мојих редова у којима нажалост има доста жучи, довољно је ако вам кажем да сам један од највећих приврженика црно-беле боје у мом Смедереву, па ме за то пријатељи и познаници једноставно зову: „партизановац“. Можете мислити онда колико ме жалосте недостаци у нашој фудбалској екипи, поготову два…

Дубоко сам разочаран последњим збивањима у нашем црно-белом фудбалском клубу! Зар поново морамо да препуштамо најбоље играче другим клубовима? Зар смо заборавили катастрофалне последице које смо својевремено претрпели због одласка Васовића и Бечејца? Зар историја мора да се понавља?! Опет повлачимо потезе који приличе инфериорним клубовима, а не вишеструким шампионима. Пуштање Џевада Преказија „хладна срца“…

Као ватрени навијач Партизана и страсни читалац „Партизановог весника“ желим пре свега да честитам Нову 1984. годину свим нашим спортистима, навијачима и редакцији листа, уз жељу да у наредној сезони освојио још многе трофеје и титуле, а пре свега десети наслов фудбалског првака државе! Посебне честитке и дивљење изражавам фудбалском јунаку минуле 1983. године Љубомиру…

У свечано украшеном хотелу „Дунав“ у Пожаревцу, уз учешће више од 350 гостију, прошлог месеца је Клуб пријатеља Партизана из овог града организовао традиционалну „Црно-белу ноћ“. Карте за ову изузетно атрактивну приредбу су распродате чим су пуштене у продају, а просторије хотела нису биле довољне да приме све присталице црно-беле боје. Гости су били истакнути…