Меч кошаркаша Босне и Партизана пратио сам преко телевизије. Као симпатизер „црно-белих“ нисам био разочаран игром, чак ни резултатом, с обзиром на могућности наше екипе лишене уобичајеног Кићановићевог учинка. Оно што ме је у овом сусрету погодило, чак дегутирало, било је некоректно понашање домаћих навијача. Истини за вољу, понашање навијача није ни на једном кошаркашком…

Учешће нашег највећег кошаркашког аса, Драгана Кићановића, у мечу Босна Партизан, у Сарајеву, за мене је у најмању руку необјашњиво. Иако се видело да је тешко повређен и многоструко „бандажирани“ Кићановић неспособан за игру, он је готово читав ток утакмице провео на паркету, изложен непотребним и опасним напорима, жестоким дуелима с противницима и врло неугодној…

Најважнији задатак ФК Партизан је да у овој мртвој, зимској сезони што боље освежи, физички припреми, комплетира и уигра екипу како би пролећни старт у првенству дочекала што мобилнија и по могућству у максималној форми. То је „света“ обавеза Томе Калоперовића и његових сарадника, а исто тако и читавог првотимског погона, према нама верним навијачима,…

Наш неочекивани пораз против разигране „Босне“ у Сарајеву био је неминован, с обзиром на тешку повреду Кићановића који је у том мечу фактички само статирао. Не треба наглашавати шта и колико „Кића“ значи за нашу екипу, нити понављати да би сваки тим наше кошаркашке лиге био с њим бар двоструко јачи! Са становишта спорта у…

Мада смо у овогодишњем првенству озбиљно „зарибали“ и ни изблиза не играмо онако како можемо, уверен сам да ће наши кошаркаши пребродити очиту кризу и ускоро поново наћи себе. Гаранција за то су њихови несумњиви квалитети и жеља да се одбрани висок углед носилаца „троструке круне“ из прошле сезоне. Ипак, повод овим редовима није мобилизаторски…

Ово писмо сам већ слао редакцијама неких спортских листова, али за њега, изгледа, није мало места због оних грдних текстова о наводно неспортском понашању нашег бека Ђуровића на познатој утакмици Звезда — Партизан у Шапцу. На њиховим ступцима је, дакле, била допуштена сва сила и „звиждука“ из публике на рачун Ђуровића, али је био онемогућен…

Заједно са својим друговима, верним навијачима Партизана, пратим пажљиво све извештаје о припремама наше фудбалске екипе за наступајућу пролећну сезону. Не кријем оптимизам, поготову после сјајне јесење завршнице, у којој смо показали да смо нашли себе и повратили оно најважније — самопоуздање. Мислим да смо доказали да без доброг Партизана нема ни доброг југословенског фудбала…

Повод овом мом јављању „Партизановом веснику“ је однос појединих навијача, па чак и чланова управе, према Џеваду Преказију. Знам да Прекази није безгрешан и да понекад заслужује критику за своју игру и понашање, али ипак — што је много, много је! Нарочито ме је увредило писмо Томислава Илијевског, односно његово мишљење о личности и захтевима…

Неколицина нас другова са Новог Београда, старих навијача и пријатеља ФК и ЈСД „Партизан“ још од његовог оснивања, одавно смо желели да се, на овај начин, обратимо одговорним друговима из управе фудбалског клуба, стручном руководству и редакцији „Партизановог весника“ с питањем: докле ће се толерисати злонамерни покушаји умањивања вредности и снаге садашње екипе ФК Партизан,…

Једно снимање јавног мнења показало је да грађани с најмање поверења односе према информацијама у спортској штампи(!), а и недавно смо били сведоци како истакнути спортски стручњаци и такмичари оповргавају наводне изјаве које су дали новинарима (Боротине „изјаве“ о Шурјаку и Мужинићу, последње Младинићеве изјаве итд). Изгледа да се у области објективности, целисходности и друштвене…