Овим бројем настављамо да издајемо лист нашег спортског колектива. Спортско друштво Партизан је почев од 1951. године — с краћим прекидима, проузрокованим махом тешкоћама финансијске природе — стално имало свој лист, тако да „Партизанов весник“ представља у ствари његов продужетак под новим именом.
Партизан је велико спортско друштво, које у 17 клубова окупља око 3.000 активних спортиста и спортских радника и око 12.000 помажућих чланова, који редовно испуњавају своје чланске обавезе. На прагу тринаесте године свога постојања, Партизан има за собом богату и плодну спортску традицију и велико искуство у подизању квалитативног спорта.
Отуда стварна и стална потреба за листом, који би у првом реду потпуније обавештавао наше чланство и јавност уопште са радом, резултатима и проблемима нашег друштва, са савременим спортским збивањима. Осим тога, преко листа се постиже најбољи додир са помажућим члановима и многобројним симпатизерима у унутрашњости земље. Лист доприноси усклађивању рада наших клубова, организационом јачању друштва и стварању јединствених погледа на основне проблеме нашег друштва и спорта уопште, па у том смислу представља снажно средство за изграђивање и спровођење јединствене спортске политике. Његово поновно излажење резултат је и озбиљних напора које улаже новоизабрана управа.
СД Партизан, и овај лист као његов орган, неће изгубити из вида у свом будућем раду речи друга Тита у реферату на 7. Конгресу СКЈ, у којима је он, оцењујући прилике у нашем спорту рекао:
„Социјалистички савез и Савез комуниста не могу бити равнодушни према извјесним негативним појавама и утицајима малограђанске стихије који се осјећају нарочито у неким спортским организацијама. Потребно је због тога предузети мјере, у првом реду преко комуниста који у њима раде, да се отклоне такве појаве и одстране елементи који уносе и подстичу нездраве односе у тим организацијама и који на тај начин слабе њихову васпитну улогу“.
У том смислу његове странице отворене су за сарадњу читавом нашем чланству, коме је лист у првом реду и намењен, а затим свима спортистима, спортским радницима, новинарима и пријатељима спорта изван наших редова, који су спремни да сарађују на заједничком послу — даљег омасовљења и подизања физичке спремности и здравог моралног васпитања наших спортиста.
Ми позивамо на сарадњу и друге друштвене факторе: родитеље, наставнике, здравствене, јавне и културне раднике — како бисмо ускладили наше заједничке напоре и постигли да бављење спортом и рад у спорту добију потпунији друштвени и васпитни значај.