Дана 20. априла завршено је овогодишње првенство државе за одбојкаше. Партизан се изборио за две вицешампионске титуле. И женска и мушка екипа освојиле друга места у својим категоријама. Док се у женској конкуренцији редослед екипа знао неколико кола пре краја, дотле је у такмичењу мушкараца неизвесност владала до последњег часа. Директан сусрет између Црвене звезде и Партизана решавао је коме ће припасти друго место.

Дерби сусрет између вечитих ривала завршен је и овог пута победом „црно-белих“ од 3:1, победом која је врло убедљива и којој нема приговора. Од првог часа видело се да младићи Партизана жарко желе победу и да су спремни да се целим бићем боре да би постигли циљ. Победа коју су извојевали у великој борби морала је доћи као резултат не само жеље да се тријумфује, већ као резултат изврсне игре коју су пружили наши играчи.

Поред сјајне победе, коју су извојевали над одличном екипом Црвене звезде, треба истаћи и то да су одбојкаши одлично стартовали у другом делу првенства и да су изгубили само једну утакмицу и то од новог првака државе — загребачке Младости.

Свакако треба поменути и то, да се у екипи после дужег времена појавио Мате Пиљић, који је, иако теже повређен, желео да помогне својим друговима у одлучујућој утакмици.

Ако би за нечим требало жалити, онда је то чињеница да се овако квалитетне утакмице играју скоро без присуства публике. Заиста је права штета такве сусрете нема прилике да прати шира јавност, што врхунски квалитети, лепа и фер борба остају доступни најужем кругу гледалаца. Изграђена је хала Спортова на Новом Београду. Кошарка се у потпуности афирмисала и стекла своју сталну публику. Зашто и одбојкаши не би покушали са истом праксом? Докле ће се одбојкаши „крити“ по забаченим дворанама и бежати у Спортски центар ван града? О овоме би требало добро размислити и у наредном првенству поћи корацима кошаркаша.