У свлачионици наших момака гробна тишина. Бобеков магични поглед пребира по озареним лицима „недисциплиноване“ чете. Боба се као и обично шеретски смеје, мада се никад не зна шта се крије иза његовог осмеха. Резултат 4:0 и 0:1 су повод за наш разговор. Прилазимо најпре доктору Ристићу:
„Докторе, публика прича да су играчи на полувремену добили чај од бунике!“
„Измишљотине! Наши играчи пију само ‘Јупи’ и бозу.“
„СТЈЕПАНЕ, четрдесет и пет пута сте у другом полувремену скакали са клупе, зашто?“
„Многи мисле да сам ја једном ногом у Грчкој, а једном овде. Демантујем то! Осим тога, јако ме нервирају играчи када нису у стању да победе свога противника ни са циглих пет нула! Захтевао сам од њих тај пети гол. А ја сам, сасвим озбиљно а не као Рајков, изјавио да ћемо се ми борити за титулу шампиона. Ето, зато сам скакао и скакутао, ако је то битно.“
„ИВАНЕ, многи симпатизери су са зебњом у срцу очекивали да ћеш и овде који пут чучнути и наместити фудбал противничком играчу као у Шпанији — као Аманчију. То се није десило?“
„Хвала богу! Направио сам у Шпанији националну грешку, али не намерно. Неће ме ваљда због тога прозвати националистом! Уосталом, пред Аманчијем је и већим голманима него што сам ја пуцала петља.“
„ПАУНОВИЋУ, шта ти, побогу човече, би да оставиш фудбал и удараш Рашевића?“
„Смрачило ми се — још у Шпанији! Лепо му цело време причам: схвати Јанез да сам репрезентативац, а он навалио па кврца ли кврца…“
„Добро, добро, а јеси ли мислио о последицама?“
„Шта имам ја да мислим! Ми кад играмо фудбал не треба да мислимо.“
Прилазимо и „звездици“ Вукотићу:
„Да ли ти је, у поверењу, слава ударила у главу?“
„Ја сам нај-АС, то се већ зна, то је писало у штампи! И, зашто онда да себи не дозволим егзибиције. За мене више није уметност дати гол, пећ је уметност прошетали се са фудбалом поред гола.“
„А публика?“
„Има нокте, семенке, петарде — ако јој није право.“
Вредан пажње је и један куриозитет са утакмице против Марибора. То је пенал.
„Друже Стрмечки, шта Вама би да досудите за Партизан пенал првенац у овом првенству?“
„Кај би вам рекел, фућкал сам га као куриозитете, да не волите как вам Стрмечки никад није поштено судил.“
„А онај први, што њега нисте свирали?“
„Па, и код вас се вели: Први кучићи се у воду бацају!“
Чули смо и Сисгореа шта мисли о резултату и утакмици.
„Товариш Сисгорео, ви изгоресте у жељи за једним бодом?“
„Не вем, не вем, кај се то згодио на техми. Лепо би боло че поби суц жвижгал зачетек техме при ена проти нић за нају…“