Непријатан тренутак на утакмици подмлатка Партизана и Вождовачког

Мало кога може изненадити случај кад фудбалери једног тима после примљеног гола крену ка судији, примењујући протест као последње средство притиска…

Догађа се то исто и понеком тренеру. У таквој прилици и тренери забораве правила фер-плеја и своју педагошку обавезу, па добаце по коју реч горчине арбитру, што је, ето, „превидео“ несташлук противниковог играча, па је признао гол који је тај играч постигао а није требало и сл.

И људи, посматрачи — убрзо забораве то узбуђење које у тренуцима слабости обузме играче и тренере.

Па ипак, ако се то деси неком функционеру клуба, њему ће тешко опростити. За функционера се тешко налазе речи оправдања ако не контролише своје поступке кад на утакмици брани интересе свога клуба пред судијама, гледаоцима.

А 4. маја, пре подне, на помоћном терену Стадиона ЈНА, у првенственој утакмици Лига подмлатка, десило се баш тако. У 50. минуту игре између младих фудбалера Партизана и Вождовачког, главни арбитар утакмице Светомир Савић је искористио своје право и пиштаљку, па — крај утакмице означио знатно раније него што би то у нормалним условима учинио.

У створи, било је то његово убеђење (чини се и сасвим исправно), јер је заштитио свог помоћника Бору Ненадића који је био физички нападнут и малтретиран.

Но, пођимо од почетка.

Утакмица између омладинаца Партизана и Вождовачког већ је од почетка обећавала посматрачима лепу преподневну разоноду. Њих стотинак највернијих, из једног и другог табора, који су жртвовали своје недељно пре подне, с разлогом су поздравили први, веома леп гол Партизанових момака.

А онда, у педесетом минуту игре, гол младих фудбалера са Вождовца био је поново у опасности. Из једне добро изведене акције, Миодраг Живаљевић је последњи имао реч. Његову снажно шутирану лопту, слабо постављен голман са Вождовца није успео да заустави пре него што је прелетела линију гола. Заједно с лоптом нашао се доста далеко иза линије гола, мада је покушао затим да се вешто извуче из замке у коју је упао.

Заставица међашњег судије Ненадића неумољиво је показивала на центар. Главни судија Савић је то потврдио и на тај начин што се нашао на месту одакле се изводе почетни ударци и захтевао од играча са Вождовца да то учине.

И баш тада, један функционер Вождовачког (име није желео да саопшти после утакмице чак ни судијама да би то унели у записник, мотивишући то тиме да нема сврхе, јер би тај њихов материјал, ионако, њему дошао у руке?!) ускочио је на терен и физички напао судију Ненадића! Није изостала ни псовка, а ни ћушка.

Пример претпостављеног није остао без утицаја на играче Вождовачког. Чак се и голман екипе нашао негде око центра и главног судије у намери да учини протест. Да би заштитио себе и своје помагаче, судија је одлучио да на сусрет стави тачку пре рока.

То је његово право и то је у реду. Није у реду само то што је функционер једног тима који губи узео себи право да дели правду.

Поготово што, егзекутор „спорног гола“ Миодраг Живаљевић, каже: „Видео сам како лопта прелази линију гола бар за пола метра…“

Тренер Партизанових омладинаца Стеван Вилотић: „Непријатан ми је читав догађај. Штета. Не знам шта би друговима Вождовачког да онако реагују код нашег другог, сасвим регуларног гола. Прошле године смо изгубили утакмицу на овом истом терену с 3:2, па ипак нисмо то схватили трагично. Уосталом, зар није исправније да се цела ствар око вођења утакмице препусти судијама, а ми тренери и функционери да имамо реч пре и после утакмице?“

И напослетку, судије.

Главни: „Утакмица је прекинута код стања 2:0 за Партизан, јер је један функционер Вождовачког физички напао мог помоћника и малтретирао га. Претила је опасност да то поприми и веће размере, јер су и играчи Вождовачког почели да следе пример свог вође.“

Помоћни: „Показао сам да је гол, јер је тако и било. Голман Вождовачког није контролисао себе и није видео да вади лопту далеко иза линије…“

Тако каже судија, најпозванији очевидац, а њему се ипак мора највише веровати. Јер, куд би нас то одвело кад бисмо чинили друкчије.