Навијачи се радују: „прокњижена“ је и шеста победа: У сусрету са Марибором, репрезентативац изазван покушао да се обрачуна са противником, али је арбитар правилно оценио да је Партизанов халф најмање крив за инцидент!

Ево и шесте победе Партизана у пролећном делу првенства. Са стадиона ЈНА погнуте главе отишли су фудбалери Марибора испраћени са четири гола у мрежи, постигавши за тих 90 минута само један.

Партизан није играо бриљантно, тренер Бобек ће сигурно наћи више речи прекора него похвале за своје играче, али, бодови су ту, пријатнија је критика када се добија, мање кошта него после пораза.

Партизан је играо снажно, предузимљиво само у првом полувремену, тачније само у једном делу првог полувремена. Тада је постигао три гола (први је већ у 5. минуту), у том периоду побеђени су вредни Мариборчани којима је у ствари Партизан пружио изванредну прилику да се прославе, да још који пут угрозе Ћурковића, али, они за то нису имали објективног квалитета.

Како су пали голови?

Први гол: Петровић је изванредно проиграо Хошића који је утрчао у казнени простор и много не размишљајући опалио као из топа. Лопта је ударила у дирек, одбила се до леђа голмана Марибора, а одатле — у мрежу!

Други гол: То је била најлепша акција на утакмици. Ковачевић и Вукотић су лепо комбиновали, а капитен је најзад у правом тренутку добацио лопту Вукотићу, који је лукаво пласирао поред истрчалог голмана.

Трећи гол: Вукотић је са десног крила додао у центар Ђорђићу, који без оклевања продужује ка Хошићу. У пуном трку Хошић шутира: лопта као тане погађа угао гола. Леп, изванредан потез Хошића.

Хошић најбољи

Идриз Хошић био је најбољи фудбалер Партизана. Играо је пожртвовано, трудио се, а када му се указала прилика био је изванредан, неумољив стрелац.

Ћурковић је бранио веома добро. Импонује његова процена ситуације приликом истрчавања.

Није нам јасно шта је Бобек хтео поставивши Видовића на место десног бека, а још мање шта је хтео Видовић онако недозвољено ноншалантно се понашајући.

Радаковић веома солидан и озбиљан, Пауновић и Рашовић оштри и сигурни, а навала — у оних двадесетак минута комплименти, у другом полувремену испод сваке критике.

Вукотићеве шансе

Млади центар Партизана, Вукотић, имао је у овом мечу прилику да се прослави. Постигао је један гол, а још у три маха могао је то да учини. Биле су то ретко повољне прилике када је требало само поред голмана гостију послати лопту у мрежу…

Једанпут је Вукотић дрибловао и шанса је пропала, други пут је шутирао јако поред гола, а трећи пут је „финтирао“ голмана — и додао му лопту у руке.

Не треба дрвљем и камењем на дечака који је неоспорно ретко талентован фудбалер и изразит нападач. Треба му међутим указати на грешке, омогућити му да му ова утакмица и пропуштене шансе помогну да идући пут на други начин решава сличне ситуације.

Нервозни Пауновић

Велики борац се у једном моменту заборавио и неспортски реаговао. Покушао је да удари противника, који није био у поседу лопте!

Судија Стрмечки је правилно оценио ситуацију, видео је да је репрезентативац био испровоциран, изазван — и није прибегао оштрој казни, није Пауновићу показао пут у свлачионицу.

А да Стрмечки није видео изазов?

Или да је то био мање искусан судија од Стрмечког? Партизан би наставио првенство без Пауновића и ко зна какве би то последице даље изазвало. Фудбалер калибра Пауновића не сме да дозволи себи да буде толико комотан и да онако реагује.