Друже Уредниче,
Један сам од многобројних навијача Партизана који су се разочарани вратили са стадиона ЈНА после изгубљене утакмице против Динама. Куп који смо жарко желели отишао је у неповрат. Можда би лакше поднели пораз да је Динамо постигао победу из игре. Овако ми смо имали шансе, а њима је припала победа. Питам се како би се завршио меч да је Хошић, када се нашао сам испред Даутбеговића, лопту дочекао на груди — „уштоповао“ је, па тек онда пуцао. Није било потребно да нам током целе утакмице показује како лепо игра главом и како још лепше напуцава Даутбеговића. Верујем да смо сви жалили за Хасанагићем, који нам је и те како био потребан да затресе мрежу Динама.
Овако, остаје нам да жалимо и да се чудимо како је могуће да „црно-бели“ не знају да изводе једанаестерце. Зар је могуће да од пет пенала постигну само два гола, зар је могуће да у свих пет случајева голман Даутбеговић додирне лопту? Лепо је рекао Боба Михајловић: „Моји играчи као да су тренирали Даутбеговића.“
Можда би требало замерити и стручном штабу Партизана што је заменио Ковачевића и Петровића, али верујем да они нису рачунали на извођење једанаестераца, већ да су чврсто били убеђени у победу из игре, па макар и у продужетку. Наде на ово давала је сигурна игра „црно-белих“ у пролећном делу првенства, јер је била веома ефикасна.
Ова утакмица против Динама треба да буде добра поука и за фудбалере и за стручни штаб, јер у клубу морају постојати људи, који ће бити специјално одређени за извођење једанаестераца оног тренутка када се за то укаже прилика.
— Славко Тодоровић, Младеновац