Осврт на Пентагонал турнир

Партизан је победио на једном турниру који спада међу најјаче на свету. Успех Партизана је уједно и успех југословенског фудбала, који се представио у Мексику у најлепшем светлу.

Он је обележен на величанствен начин. Декор од 95.000 гледалаца, дивно сунчано време и велелепни стадион Ацтека, зар се могло нешто лепше пожелети. Све је то улепшало нашу убедљиву победу. „Црно-бели“ су једина екипа без пораза, а шта то значи у овако јакој конкуренцији најбоље говоре честитке и признања која смо примали, почев од продавца сувенира па до председника мексичке фудбалске федерације Сењор Каљеда. Он нам је предао велики златни пехар, честитао и захвалио се на одличним играма.

Партизан је показао, то је чињеница, високу и сталну форму током целог турнира. Играли смо, може се слободно рећи, бриљантно и имали најмање слабих тренутака. Конкуренција је била изузетно јака. Као илустрацију добро је споменути да смо играли против екипа чије земље учествују на Светском првенству, и вероватно ће водити главну реч. Спартак даје пет, Ботафого три играча за репрезентацију, а о Мексиканцима не треба трошити много речи. Довољно је подсетити да они у овај државни тим полажу велике наде. Гвадалахара је званични шампион ове земље и тим који је показао да може да игра изванредно. У таквом саставу нормално је што је Партизан сматран аутсајдером. Али, ми смо их све демантовали! На овако јаком турниру није срамота бити ни последњи. На пример, одлична екипа Ботафога, која је последња, а до утакмице са нама имала је одличне изгледе на висок пласман.

Спартак је на четвртом месту, а објективно, то је изванредан тим, који је Ботафогу одржао праву лекцију модерног фудбала. Међутим, сви су они имали осцилацију у својој игри. Ти тренуци слабости нашли су одраза понекад у слабом резултату, а на крају и у пласману. Само је Партизан издржао! Почели смо одлично, завршили — бриљантно. А објективно, имали смо против себе не само противника него и арбитре са својим чудним критеријумима. Два пута смо завршавали утакмице са 9, једном са 10 играча, а само против репрезентације Мексика у оном саставу у којем смо и почели. Па и то није могло да нас поколеба. Тада смо се борили као лавови и нисмо ни једанпут поклекли. Такав начин игре збуњивао је наше противнике, а сви одреда су нам после честитали.

Други наш хендикеп били су климатски услови на које се иначе све стране екипе тешко привикавају. Захваљујући веома оштрим припремама које смо спроводили, успели смо да решимо тај проблем. Ми смо често били ти, који су диктирали темпо.

Ето, после дуго година чекања, тако значајан турнир припао је једном југословенском тиму! Овим резултатом, сви ми који смо то остварили, веома смо поносни. Партизан је добио велико признање, а кроз њега и наш фудбал. Југославија неће бити учесник Светског првенства, али смо зато оставили наше мексичке пријатеље у недоумици и они се питају — да ли је могућно, да једна земља — у чијем шампионату Партизан тренутно не заузима високу позицију на табели — на жалост неће бити на највећој смотри светског фудбала.

Табела Пентагонал турнира

Партизан	4	2	2	0	5:3	6
Репр. Мексика	4	1	3	0	7:5	5
Гвадалахара	4	1	1	2	6:7	3
Спартак	4	1	1	2	6:7	3
Ботафого	4	1	1	2	4:6	3