Раул Карденас, селектор а од пре извесног времена шеф новог техничког штаба мексичке репрезентације дао је изјаву за лист „Ексцелзиор“. Он се још једном осврнуо на Пентагонал турнир рекавши да је Партизан изванредна екипа и његова је жеља да се још једном састане са националним тимом до почетка Мундијала 1970. године. Он ће тражити одобрење свог Савеза да до овог сусрета дође у априлу месецу.
Интересантно је напоменути да је Симоновски на крају турнира, одговарајући на питање новинара о приказаном фудбалу, а посебно о репрезентацији Мексика, рекао да има још неких места у њиховом садашњем тиму која нису решена.
Карденаса је то, изгледа, погодило, па отуда и ове речи: „Волео бих да се састанемо у априлу и на томе ћу инсистирати код Савеза, да би се господин Симоновски тада уверио како је и колико спреман мој тим“.
Најтеже — на трибинама!
Интересантно је да смо највише стрепели када смо били посматрачи. Играла се утакмица између репрезентације Мексика и Гвадалахаре. Нормално, сви смо очекивали победу Мексика, али на помолу је била сензација: Гвадалахара је повела са 2:0! У случају да Гвадалахара ову утакмицу заврши нерешеним резултатом ми бисмо постали победници турнира. Тада на сцену ступа судија. Без разлога искључује два играча Гвадалахаре. На великом стадиону Ацтека почиње драма. До краја је остало још пола сата. Да ли ће Гвадалахара издржати? Постали смо ватрени навијачи. Репрезентација смањује на 2:1, а мало времена касније резултат је већ 2:2. Још десет минута: „Хоће ли издржати“, питали смо се у делиријуму грознице. Гвадалахара је одолела ураганским нападима мексичке репрезентације. Кад је судија дао знак да је утакмица завршена полетели смо један другоме у загрљај: тог тренутка постали смо победници турнира Пентагонал! И моја следећа мисао била је: ко ће заспати после тога.
Суђење
На Пентагонал турниру од укупно 10 утакмица само три су завршене без искључења! У први мах овај податак говори да су утакмице обиловале грубостима и неспортским понашањем. Међутим, разлог великом броју искључених играча лежи у врло чудном критеријуму мексичких судија. Добио сам утисак да кад би они водили сусрете европских тимова ретко би која утакмица била приведена крају. Партизан је имао пет искључених играча: Михајловић два пута, Катић, Хошић и Ђорђевић по једанпут. По мом уверењу можда би једино Михајловић требало да буде искључен. Кажем: можда, јер његов старт над центарфором Ботафога — Роберта био је тежак у односу на прекршаје остале тројице. Дотле је утакмица била врло фер, а Михајловић је, ипак, могао бити само опоменут.
Партизан је од четири утакмице на турниру три играо хендикепиран, са једним или два играча мање. Охрабрујућа чињеница је да су младићи у „црно-белим“ дресовима у тим моментима успели да издрже до краја. Два пута је, на утакмицама са Гвадалахаром и Спартаком, сачувана стечена предност а у мечу против Ботафога, у периоду када смо играли са играчем мање, успели да постигнемо гол који нам је омогућио да тријумфујемо у крајњем пласману на турниру.