По завршетку Пентагонала Партизан је одиграо још две утакмице у Мексику. Прва је била у месту Тореон на северу Мексика, удаљен од главног града ове земље преко 1.000 км. Тај пут био је доста напоран јер смо путовали аутобусом читаву ноћ. Домаћини су се посебно припремали за овај меч, јер су против Партизана извели комбинацију две прволигашке екипе из истог места. Па и поред свих настојања да буду први тим који је нанео пораз „црно-белима“ нису успели. Овој утакмици дат је велики публицитет. Били смо позвани од стране телевизије и учествовали у емисији која је трајала скоро читав час.

Победили смо са 2:0 и оставили добар утисак.

Следећа утакмица била је у Леону. Пут до овог места износио је нових 600 км. а тамо нас је чекала селекција Леона и Гвадалахаре. Тај тим који нам се супротставио био је веома јак и састављен од играча мексичког шампиона Гвадалахаре и Леона — врло цењене екипе Мексика. Ту смо претрпели први и једини пораз на турнеји. Побеђени смо са 2:0 у игри у којој смо били равноправан супарник, а у другом полувремену чак и са више иницијативе. Постигли смо и два ретко виђена гола, које је судија заиста из неразумљивих разлога поништио.

Прво је Хошић, после корнера, дао год главом и то када се нашао у сендвичу два противничка играча. Судија га је поништио због наводног фаула који је Хошић направио. Други, и још лепши гол дао је Ђорђић, страховитим ударцем са 25. м. Судија је и њега поништио, а разлог за ово нашао је у приговору противничког центархалфа, при томе свирајући слободан ударац за нас. Заиста несхватљиво.

Целокупна мексичка штампа поздравила је успех селекција ова два тима, али одала пуно признање нашој и на тој утакмици, веома доброј игри. И они су нашли оправдање за тај пораз у веома чудним одлукама судије, који нам је поништио два гола, као и у једном напорном путу од 1.600 км. за свега четири дана, који је свакако имао одраза на свежину нашег тима.