Наши фудбалери наишли на веома топао и срдачан пријем у свим градовима где су играли

Истина је да смо за ових 35 дана били највише окупирани фудбалом. Међутим, и поред напорних тренинга, тешких искушења на утакмицама, нашли смо времена, да посетимо и обиђемо неке знаменитости Мексика које се морају видети.

Прва посета била је корида. Већини наших играча ово је био први сусрет са оваквом врстом забаве. Арена у Мексико Ситију може да прими око 50.000 гледалаца. Том приликом била је скоро пуна. Наши утисци после тога били су различити. Неки су се одушевили, а било је појединаца који нису могли да посматрају мучење и убијање јадних животиња. Најзанимљивији је био коментар Катића. Он је толико жалио бика, који је унапред био осуђен на смрт, и та немоћ животиње да било шта учини, па је стално понављао: „Ах, кад бих могао само 5 минута бити уместо бика. Све бих поднео, али би ме за то сви од реда упамтили“. То је понављао за све време борби којих је било укупно седам.

⁂

Нисмо пропустили да видимо и чујемо мексички балет и фолклор. Тај јединствени доживљај у препуном и веома лепом здању „Бељас Артеса“ оставио је на нас снажан утисак. Та јединствена представа је нешто најлепше што смо до сада доживели. Видели смо историју Мексика кроз песму и игру у извођењу најбољих мајстора балета, песме и музике. Костими, сценографија и осветљење складно су употпуњавали општи утисак и допринели да ово остане незаборавно.

⁂

Трећа посета била је везана за пирамиде старих Астека, које су од Мексико Ситија удаљене око 40 км. То је сада парк под заштитом државе, веома лепо уређен и препун занимљивости. Пењали смо се на врх пирамиде „Месеца“ и направили фотографије за успомену.

Гледали смо и неколико веома добрих филмова. У тим колективним посетама биоскопима главни преводилац био је доктор Ристић, иначе одлични познавалац шпанског језика.

Позвани смо били у нашу Амбасаду где нам је амбасадор Чоловић пожелео добродошлицу и приредио мали пријем, наравно, зажелевши нам добре резултате. Ми га нисмо изневерили. Био је редован посетилац свих наших утакмица на турниру. Задовољан после освајања првог места, свима нам је од срца честитао и захвалио, рекавши да смо направили велику услугу нашем фудбалу, а коректним понашањем освојили смо симпатије Мексиканаца. Рекао је још, да је у свим контактима, које је имао за тих месец дана, примао честитања од страних дипломата за добру игру Партизана. Два дана пре нашег одласка амбасадор Чоловић нас је посетио у хотелу „Палас“ и том приликом задржао се у дужем разговору са нашим руководством и играчима. Зажелео нам је срећан пут и још једном захвалио на успеху и понашању, рекавши да смо овом нашом посетом учинили крупан корак у афирмацији југословенског спорта у овој земљи.

⁂

Још једна посета остала нам је у лепом сећању. Позвани смо у једну основну школу која носи назив „Југославија“. То име је знак пријатељства према нашој земљи, а датира још од посете председника Тита пре седам година. Ту смо дочекани од управника школе, наставника и симпатичних основаца, који су нас срдачно поздравили. За нас је био приређен и читав мали програм из мексичког и нашег фолклора, данима брижљиво увежбаван. Били смо одушевљени и аплаудирали смо од срца малим Мексиканцима, који су играли југословенска кола у нашим народним ношњама. Врхунац је био на крају: певали смо заједно нашу химну „Хеј Словени“. Потпредседник фудбалског клуба Паповић захвалио се на овом неочекивано лепом пријему, поделио заставице и значке Партизана, а на крају смо се сви заједно сликали и срдачно опростили од малих мексичких пријатеља.