У новогодишњем броју нашег листа објављен је „идеалан тим“ Партизана, као финални акт прославе 25-огодишњице постојања и рада фудбалског клуба Партизан.

И кад и обично: свака анкета ма како брижљиво припремана, чак и ако својом слојевитошћу даје пресек времена, атмосфере и мишљења, на одређен начин узнемири читаоце и пријатеље и многе од њих нагна да нам се јаве, било да изразе своје слагање или неслагање или, једноставно, да затраже објашњење зашто је овај, а не онај играч у најбољем тиму Партизана током минулих година једне четвртине нашег столећа.

Да не бисмо појединачно одговарали свим читаоцима, ево износимо шта је било пресудно за овакву композицију тима и зашто у њој нису нашли место Шоштарић, Брозовић, Минда Јовановић, Хасанагић, Миладиновић, Чебинац, Валок, Атанацковић и још неки чија су имена била по укусу пријатеља „црвено-белих“.

1 Ћурковић

Иван Ћурковић је захваљујући играма које је пружио током три последње године успео да надвиси чак и Шошкића, који је у нашим и светским оквирима веће име од Ћурковића, али не и бољи голман. Наиме, Ћурковић у тактичком смислу толико унапредио игру голмана да је постао узор модерног чувара мреже.

Данас је Ћурковић, уз Енглеза Бенкса, најбољи голман Европе! Он је у свом шеснаестерцу све више рачунар, а све мање голман у оном класичном смислу речи.

Ћурковићев највећи квалитет је у томе што спречава а не брани гол као већина голмана. Интелигентан је, проницљив када је у дресу мисли као мачка и готово се не да изненадити. Речју голман ван серије и конкуренције!

2 Белин

Бруно Белин је био и остао „најплеменитији бек“ који је фудбалском спорту уопште познат. Све је код њега базирано на техници, вештини и брзини. Фудбал је играо лакоћом мајстора, па отуда и утисак да своју снагу није ни користио. Имао је изузетну технику одузимања, а грубост му је до краја каријере остала непозната.

Белин је уз Бранка Станковића из Црвене звезде био претеча бека данашњице, бека који не дејствује само у дефанзивним задацима, већ спретно организује игру свога тима поспешује напада, па га чак и завршава. То све није поседовао Мирослав Брозовић, који је био велики бек у ондашњем схватању фудбала, али не у овом данашњем смислу.

3 Јусуфи

Фахрудин Јусуфи је трајно ушао у историју југословенског фудбала као бек светског потенцијала. Био је чврст као кремен, умео је да се бори као лав, да одузима лопте и да их у смучарском слалому доноси до противничког шеснаестерца и подарује саиграчима.

Фасцинирао је као техничар и фудбалски зналац и по томе је одмах упадао у очи. На свим меридијанима био је признаван као „европски Џалма Сантос“ толико је виртуозно деловао на терену да је највише признања примао и од навијача из ривалских табора.

Своју високу интернационалну класу потврдио је и по одласку у Западну Немачку.

4 Чајковски

Златко Чајковски: За многе стручњаке је то најбољи југословенски играч свих времена. Био је најубедљивија личност на фудбалском терену. Играо је фудбал са заносом и страшћу коју још нико после њега није поновио. Знао је много, давао је још више. Имао је неизмерену издржљивост, поседовао је вештину која је одушевљавала и никад се није предавао.

То је најпопуларнији југословенски играч у свету! Волели су га навијачи, ценили новинари, одушевљавали стручњаци. Уз Бобека, Милоша и Зебеца чинио је играчки квартет највише међународне класе. Они су прославили Партизан на свим меридијанима.

5 Пауновић

Благоје Пауновић: Уз Ћурковића једини играч данашње генерације који је нашао своје место у „најидеалнијем тиму“ Партизана. Пауновић има таква играчка својства да је тешко замислити већу комплетност. Брз је, има одличне рефлексе, сјајно игра главом, одлично се поставља, врстан је техничар, осећа игру и подједнако добро дејствује и кад обавља дефанзивне задатке као и кад започиње акције напада.

УЗ Холцера је незаменљив члан одбране државне репрезентације, а у Партизану са Ћурковићем чини непремостиви бедем за сваки нападачки ред. Центархалф највећег формата!

6 Васовић

Велибор Васовић: у данима када је бранио боје Партизана и државне репрезентације био је играч без премца. Суверено је владао простором пред својим голом, али је повремено знао опасно да угрози противничка врата.

„Васке“ је један од оних који су добили највише гласова у нашој анкети, што је доказ да су га сви високо ценили. Прави играч савременог фудбала! Упоран, неустрашив, снажан, несавладљив и оштар. Имао је свој стил у игри. Деловао је сирово, тврдо, али је зато био увек достижан, готово да је све дуеле решавао у своју корист, а када би он био савладан гол је био неминован.

7 Ковачевић

Владимир Ковачевић је још као јуниор многострукошћу свога талента умео да укреше дивљење у очима гледалаца. Било је свима јасно да ће тај дечак крхке конституције израсти у правог аса.

Ковачевић је фудбалски стратег највећег формата. Све је видео, па чак и предвиђао у делићу секунде и доносио решења која су била невидљива и мирном посетиоцу на трибинама.

Био је суптилан техничар са префињеним смислом за игру и комбинације, а умео је да постиже голове с лакоћом рођеног голгетера.

Да га је природа обдарила већом издржљивошћу и снагом у Ковачевићу бисмо имали најкомплетнијег, најинтелигентнијег и, свакако, најбољег играча свих времена. Бољег чак и од Бобека!

8 Милутиновић

Милош Милутиновић је био трио играч: центарфор или полутка, а на десном крилу играо у репрезентацији и само неколико пута у Партизану.

Играо је пет година у црно белом дресу и за то време је стекао високу интернационалну афирмацију. Био је уметник лопте, вештак, маштовити комбинатор и неумољиви стрелац.

Милош је најбољи голгетер Партизана ако се узме у обзир број одиграних утакмица и постигнутих голова. Одушевљавао је лакоћом, знањем и умећем. Све је код њега било складно, елегантно, без напора…

9 Галић

Милан Галић је био играч екстра класе, али га сви нису ценили у мери коју су заслуживали његова обдареност и остварења на терену.

„Гале“ је био одличан техничар, спретан дриблер и непогрешиви стрелац. Имао је продорност стреле. Његова брзинска реакција је била феноменална. Све је радио у пуном спринту и противничке одбрамбене играче је остављао беспомоћним.

Мало је играча који су толико осећали игру, тражили је и при свему томе увек ишли на најједноставнија решења. Галићева величина је у томе што никад није волео јевтине ефекте, већ је пред собом имао само један циљ: противнички гол!

10 Бобек

Стјепан Бобек: Први и до данас једини признати мајстор фудбала. Тако висок степен фудбалске интелигенције још није виђен у нашој земљи.

Бобек је могао све да учини са лоптом, а његов креаторски однос према игри остао је до данас недостигнут. „Штеф“ је био и остао истински фудбалски художественик. Он је оплеменио и обогатио фудбалску игру, дао јој је оно што пре њега није могао нити знао.

Савременици из Бобекових дана и данас су спремни да устану када говоре о његовој фудбалској вештини.

11 Зебец

Бранко Зебец: Дуго се веровало да је Зебец превасходно играч изванредних физичких могућности. Међутим, временом Бранко је елиминисао таква мишљења и натерао све пријатеље фудбала да га уважавају као играча изван категорије.

Зебец је био сјајно крило и изванредан центархалф. Шта је играо боље тешко је рећи. Уосталом, тако велики играч на сваком месту пружа много, јер је и његова свеукупност била немерљива.

У Партизану Зебец је доживео своју пуну афирмацију, био незаменљив члан репрезентације и у два маха је бранио боје најбољег тима Европе. Један од оних који се не заборављају.