… то су речи Драгана Паповића, техничког директора Партизана — Поводом неодласка Атанацковића и масера Стојића у Јужну Америку

Пријатељи фудбалског спорта запазили су да је експедиција „црно-белих“ пошла на дугу турнеју по земљама Јужне Америке без помоћног тренера и масера. Истовремено је запажено да се у вођству пута налазе три члана Председништва Управног одбора клуба: Миша Николић, Ђуро Ђурашковић и др Властимир Голубичић.

Наша редакција, а и фудбалски клуб, примили су бројна писма симпатизера са питањем како је и зашто до тога дошло.

Да бисмо дознали чиме је инспирисана таква одлука најужег руководства клуба обратили смо се најмериторнијој личности — Драгану Паповићу, техничком директору Партизана.

— Пре свега није тачно да у вођству пута имамо три члана, већ само два, објашњава Паповић. Ми смо др Голубичића послали као лекара, односно замену др Ристићу, који је био спречен да путује.

Уосталом, наше искуство вам говори да је неопходно да уз екипу буде лекар и мишљења смо да је таква личност важнија од масера. Уосталом, наш клуб никад није водио физиотерапеута, већ смо на лицу места узимали масера, чије смо услуге плаћали четири долара и тако решавали тај проблем.

— Зар Атанацковић није био неопходан будући да је екипа отишла на припреме, а турнир и утакмице су саставни део тога плана?

— У прошлости Партизан никада на пут преко Атлантика није водио помоћног тренера, па, вероватно, зато ни овога пута нисмо направили тај преседан. Уосталом, то је искључива надлежност тренера Гојка Зеца и ми у то не желимо да се мешамо. Ако би он идуће године, поучен овим искуством захтевао да уз себе има асистента, други тренер ће путовати.

Драган Паповић нам је објаснио чиме је управа клуба била руковођена при одлучивању руководства за пут у Јужну Америку.

Остаје да се сачека каква ће искуства чланови експедиције „црно-белих“ донети са овог пута, па, евентуално, правити корекције приликом наредних турнеја.

Да би наши читаоци имали комплетну ситуацију разговарали смо са „другом страном“ — Атанацковићем и масером Бранком Стојићем.

Моје није да постављам питање зашто не идем са екипом, објашњава Аца Атанацковић, већ да радим. Уосталом, нећу бити ништа сиромашнији без 400 долара, а све те земље сам видео.

Бранко Стојић је пун жучи. Сматра да је према њему учињена неправда.

— Мишљења сам да је спреченост др Ристића моја шанса, каже масер Стојић. Када сам дознао да не путујем, схватио сам да се мој рад не цени и одлучио сам да поднесем оставку. Волим Партизан, жао ми је што одлазим, али моја одлука је неопозива.