Пред конференцију ФСЈ
Крајем фебруара месеца у Љубљани ће се одржати годишња конференција Фудбалског савеза Југославије од које професионални и аматерски фудбалски спорт много очекују.
У низу проблема који очекују решења од највишег органа фудбалске организације доминира питање структуре будућег Фудбалског савеза Југославије.
Промене у друштвено-политичком животу наше земље имају врло јасан и одређен ехо и у спорту. Тако ћемо, следећи структуру федерације, и у фудбалској организацији имати заступљен принцип паритета република и покрајина.
Међутим, интересантно је напоменути да у другим спортовима тај принцип неће бити тако стриктно поштован као у фудбалу. Рецимо у Војводини је смучање спортска дисциплина за коју готово не постоји интерес, па самим тим ни потреба паритета са, рецимо, СР Словенијом. И то је сасвим логично.
Али, када је у питању фудбал, онда сви желе равноправно учешће, сви хоће да буду питани или да одлучујуће утичу на политику Фудбалског савеза Југославије. И тако ће се догодити да СР Црна Гора, која има 23 фудбалска клуба, буде заступљена истим бројем чланова у новом Управном одбору ФСЈ као и Хрватска (у којој је први пут одскочила лопта и која има такву традицију) и Србија која броји преко хиљаду клубова (само Београд има 123 регистрована фудбалска клуба).
И сад се оправдано поставља питање да ли је баш неопходно инсистирати на принципу паритета у фудбалској организацији ако то неће бити доследно спровођено у другим спортским организацијама? Или: фудбал толико дубоко задире у наше људе да сви желе да буду у њему, односно да па одређени начин буду креатори политике његових органа без обзира на прошлост, традицију, садашње стање, масовност…
Недавни састанак спортских новинара Београда са представницима ЈСОФ-е (председником М. Прелићем и тех. секретаром М. Ерцеганом) и Социјалистичког савеза Југославије (Бено Зупанчич) није успео да убеди присутне у неопходност поштовања принципа паритета.
У овом тренутку је неизвесно да ли ће фудбалска организација тражити аналогију кроз структуру федерације? у сваком случају утисак је да нам је форма важнија од суштине, па отуд и оправдана бојазан да су акутни проблеми фудбала у другом плану.