У време док је „Партизан“ играо утакмице на „Пентагоналу“ у Боготи затекли смо се чак на тромеђи Југославије, Аустрије и Италије, међу војницима — граничарима. И, док је ТВ — екипа правила кадрове за популарну емисију „Од јутра до повечерја“, у којој су и граничари били протагонисти, направити смо и овај „кадар“ за њихов омиљени лист „Партизанов весник“.

СМИЉИЋ: Знате, ми смо заиста далеко од наших љубимаца, фудбалера „црно белих“, (рекао нам је водник прве класе Мирко Смиљић, граничарски старешина) али пратимо сва збивања у земљи и ван ње.

П. ВЕСНИК: Па, како пратите збивања у Партизану?

СМИЉИЋ: Овде, у караули више од половине војника су навијачи Партизана. Свако има понешто од симбола. Имамо спомен — књигу, примамо редовно „Партизанов весник“, имамо и плочу са химном… Осим тога слушамо редовно вести и читамо штампу па тако сазнајемо што се збива у Партизану.

П. ВЕСНИК: Имате ли какву поруку, жељу?

СМИЉИЋ: Свакако. Све утакмице на Пентагонал турниру пратили смо с великим интересовањем. И страховали смо, јер је Партизан отпутовао хендикепиран… Како су нас само обрадовали! Ако већ пишете о нама молим вас, пренесите свим фудбалерима и тренеру Гојку Зецу наше искрене честитке и срдачне војничке поздраве. Веома нам је драге што је Партизан тако чисто и часно репрезентовао југословенски фудбал у Јужној Америци.

— Са нестрпљењем али и великом вером у коначни успех, очекујемо наставак државног првенства — рекли су храбри граничари.