Срђан Поповић, специјални извештач „Вечерњих новости“:
Некако увек, готово по правилу, Партизан је одједанпут остајао без једне изванредне генерације и када су сви очекивали дуготрајну кризу, ницао је нови, талентовани и снажан тим.
Са титулом јесењег шампиона, Партизан је деветог јануара, са аеродрома у Сурчину кренуо у Јужну Америку, на континент где се игра најлепши, а можда и најбољи фудбал на свету.
Фудбалски неисказана младост, готово дечаци, наизглед као јуниорски тим. Отишли су свечано испраћени, да би их тачно месец дана после тога, на истом месту, дочекало десетоструко више навијача, поздрављајући још један успех на америчком континенту, прво место но Пентагоналном турниру у главном граду Колумбије.
По новинарској судбини која непрекидно сервира изненађења, био сам прво са фудбалерима Црвене звезде десетак дана, а онда наставио да пратим „црно-беле“.
Како је посао новинара такав да у даљини увек бива оријентисан на заједнички живот са екипом коју прати, имао сам могућност да сасвим добро упознам обе екипе.
Да не буде забуне, без опредељења, оба тима остављају, сасвим сигурно, утисак да су то здрави, дисциплиновани и симпатични колективи, скупови младих, савесних и амбициозних спортиста. Ни велика нервоза, удаљеност од куће, баш ништа није могло да узнемири играче Партизана или Црвене звезде. У свакој прилици, на путовању, терену, у хотелу или када су се необавезно проводили ван домака контроле тренера или вође пута, сви су били веома дисциплиновани и савесни.
— Овде су биле многе спортске екипе, али ниједна није оставила тако повољан и симпатичан утисак као ваша, — рекао нам је директор хотела „Кордиљера“ у Боготи.
— Играо сам са вашим претходницима, био сам са њима друг ван терена и противник на њему, али оно што сам код вас видео сада, веома ме изненадило. Умете да играте, борите се, радите, све без галаме и позе. Ово ће бити велики тим!
Славни Жаирзињо, најбољи стрелац Бразилаца на светском првенству у Мексику, одушевљен је игром „црно-белих“.
— Нисам играо против боље и коректније одбране, — рекао ми је Жаирзињо. — Ви сте елитни представник европског фудбала.
О играма Партизана јављали смо свакодневно нашим редакцијама, као по правилу радосне вести. Партизан је побеђивао, скупљао бодове и на крају примио скупоцени пехар града Боготе.
Између утакмица, Гојко Зец је спровео велики део планираног рада, припремајући тим за пролеће, за одбрану водеће позиције. Ниједног тренутка није било поговора, чак ни закулисног, кулоарског оговарања и приговора. То је један нови квалитет екипе којој је нови, млад и амбициозан, надасве способан и надарен тренер усадио вољу за радом и успехом. Није било „бунтовника“, сви су слушали, тренирали и — побеђивали.
Слободно време користили су фудбалери за обилазак града, куповину сувенира, посету биоскопима.
Једне недеље сви смо били на кориди. Док је арена одјекивала поклицима „О-ле!“, док је бик избоден лежао у последњим трзајима, фудбалери Партизана су једини били на страни јадне животиње, а то много говори.
Често уз песму и шалу проводили су дане аскетског живота далеко од својих, а ниједног тренутка није дошло до свађе или расправљања.
И поред инцидента на првој утакмици са Ботафогом, пријатељство са овом сјајном екипом из Риа остало је непомућено, а касније заједнички састанак још је побољшао односе.
У хотелу Санта Фе, где су становали Бразилци, одржан је заједнички састанак играча и вођства пута који је показао да језик спорта лако руши све баријере. Пауновић и Роберто који су се завадили на терену брзо су се помирили, да би касније постали одлични пријатељи.
Партизан и Црвена звезда су велики спортски ривали, то је ноторна чињеница, али супарништво два велика тима не ствара непријатељство. Напротив, ван терена они су добри пријатељи. Тако је било још из оних првих дана, још од Рајка, Бобека, Чика и Ђајића…
У Малаги, док се чекало на пут у Јужну Америку, дознали смо да је Партизан у првој утакмици на Пентагоналу победио тим Милонариса са 2:1.
— То је одлично за наш фудбал, прокоментарисао је пред својим играчима тренер Црвене звезде Миљан Миљанић. Партизан и нама прави рекламу.
Ово нисам рекао Гојку Зецу.
Једне ноћи, пред утакмицу са Санта Фе, у шетњи градом, тренер Партизана Зец, гласно размишљајући о фудбалу рече.
— Ми добро играмо и побеђујемо, Црвена звезда је са најбољим аргентинским клубовима, на њиховом терену, доказала вредност југословенског фудбала. Вележ је забележио одличне резултате. Све је то наш заједнички допринос. Заиста сам радостан!
Месец дана је брзо прошло. Остала су сећања на пријатне тренутке боравка у далекој Колумбији. Велики трофеј је у витрини успеха. Партизан је доказао садашњу вредност, али је сигурно наговестио да право време овог садашњег тима доноси тек будућност. Тај тренутак није далеко. Можда, већ овог пролећа!?