Слава Ботафога постала, неочекивано, несхватљив манир ратоборности. — Тренер Зец у вртлогу јужноамеричких енигми препуних опасних искушења

Драгиша Поповић, специјални извештач „Борбе“ — (Богота, фебруара)

Није само над морска висина колумбијског тла, постала преокупација фудбалера Партизана. Од првих дана типична јужноамеричка атмосфера наговештавала је тешка искушења на сваком кораку.

Тренер Зец први пут се са „црно-белим“ гренадирима нашао на другим координатама, преко Атлантика, далеко од увек пријатне Европе. „Велике игре“, како то бива под небом Латинске Америке, почеле су од првих дана усељења у хотел „Кордиљера“ баш у строгом центру Боготе…

Незгода на старту

Јесењи шампион није могао да се похвали, на првом кораку, неком изузетном спортском срећом. Када су главобоље са аклиматизацијом почеле полако да пролазе, наишле су друге, изгледа, много теже савладиве. Некад чувени Милионариос, затим шампион Кали, Санта Фе више познат по Југословенима тренеру Веселиновићу и популарном асу Шекуларцу, него по чувењу и бразилски Ботафого, створили су брзо климу велике неизвесности и нестрпљења, наговештавајући „освету прошлогодишњим победницима Пентагонала у Мексико Ситију“.

Када ће се појавити та освета и како? То питање непрестано је лебдело међу играчима Партизана. Али, увек хладнокрвни и неустрашиви „технико“ Зец, није давао ни пет пара на све те приче, па је таквим ставом успео да улије изузетну смелост међу своје штићенике.

Дрљача је у првом окршају против Милонариоса (2:1) сломио ногу. Сви су се питали:

— Шта ћемо сад?

— Ништа, фудбал је фудбал, браниће Фуртула! — говорио је без узбуђења Зец, не испољавајући ни трунку забринутости.

Нико није имао ништа против младог голмана, али је већина стрепела, јер још није довољно искусан, како се то каже, „није изгорео на међународним двобојима“! Друга утакмица у Калију дошла је веома брзо, после само дан одмора?! То је, изгледа, била прва варијанта менаџерских игара, прво стезање обруча унапред прављених рачуница.

„Црно-бели“ нису поклекли у Калију (1:1) против овогодишњег шампиона, иако се уочи утакмице доста говорило о „врућем“ терену, бучној публици и другим препрекама, тобоже несавладивим…

Голман Фуртула је изванредно бранио!

Претње уз „кока колу“

Чекајући авион на интернационалном аеродрому „Колорадо“ у Боготи, који ће читаву експедицију одвести до Калија, срели смо се са председником клуба, Алексом, кога је пут водио на другу страну, али је ето желео да се упозна са противницима пре него што стигну у његов град.

На првој размени дијалога није било тешко утврдити да се Кали плаши Партизана! Тај страх избијао је из сваке мисли елегантног председника који је, такође, одмах показао да изванредно познаје европске фудбалске прилике и југословенско фудбалско поднебље.

— Сви нам упорно тврде да је Ботафого најопаснији противник на турниру, а ја упорно разуверавам те људе и говорим да су у великој заблуди и додајем да је први фаворит Партизан! — говорио је Алекс.

— Да ли то значи да ће Кали сво своје оружје испалити против нас? — питао је др Голубичић.

— Свакако, само морамо да водимо рачуна да нам топови не затаје, јер имам утисак да се ваша једанаесторица не плаше никаквог оружја, када је посреди лопта! — додао је председник Калија.

— Зашто? — у разговор се умешао тренер Зец.

— Па ви негујете модеран европски фудбал у коме севају варнице, баш као да долазите из неког енглеског или немачког града, — допунио се Алекс.

— Никад се не зна, можда ћемо овога пута применити у Калију, неку јужноамеричку фудбалску варијанту!? — додао је Зец.

— То можете слободно да учините, биће нам лакше, јер ће онда нестати све стрепње у нашем табору! — рекао је Алекс без размишљања.

Све је протекло у шали, али није било тешко утврдити, онако, „између редова“, да тиму Калија не одговарају — уосталом као и свакој јужноамеричкој екипи — брзина и снага. Стратег Калија видео је „црно-беле“ против Милонариоса и закључио да неће бити лако против робусних младића.

Тако смо уз кока колу успели да назремо тренутно стање у табору опасног противника.

Пут у Кали био је пријатан…

После „ремија“ — песнице!

Коментатор веома читаног колумбијског дневника „Ел Тијемпо“, написао је после нерешеног резултата утакмице у Калију:

„Кали је успео да се спасе пораза, играјући опрезније него икад на сопственом терену! Сада после те утакмице Веселиновић је добио самопоуздање и рачуна да ће Санта Фе надмудрити земљаке!“

Када сам гоњен неком чудном интуицијом у студију радио „Насионала“, на питање како ће проћи Санта Фе против тима Партизана, написао на парчету хартије „три према један за Партизан“, многи су се кисело насмејали. Уопште, уочи сусрета владало је само у колумбијском смислу, оптимистичко расположење…

Епилог није показао да су се очекивања поклоника Санта Фе испунила, иако је то таком утакмице, изгледало да ће се, ипак — све жеље остварити.

Пауновић је при крају првог дела искључен (1:1). Наде се изгубиле за госте…

— И са десеторицом морамо издржати! — рекао је Зец у свлачионици.

За време одмора није било никаквих узбуђења међу фудбалерима Партизана. Расположење није прерасло у панични страх од пораза. Са пуно сигурности Зец је улио велико поверење међу младе момке и смирено, сваком понаособ, објаснио тактику игре у наставку.

Убрзо, Бјековић је, неочекивано, неком магичном снагом погодио циљ (2:1) и смирио бучни стадион, који је сваког тренутка требало да се упали у лудом очекивању да ће Санта Фе успети да реализује бројчану надмоћност.

Никаква тактика није могла да сруши челични зид пред голом „црно-белих“. Све акције одбијале су се као од шале, одбрана иако без свога стуба, успевала је да отклони све нападе. И, када није могло ништа друго, тим Санта Феа покушава да грубим насртајима „реши све проблеме“. После неколико више него „прљавих насртаја“, избила је велика гужва на терену.

Радио репортер Миодраг Стоиљковић, за тренутак се изненадио догађајима на фудбалском игралишту, све описао, али му се у једном тренутку учинило да је то недовољно убедљиво за слушаоце Радио Београда, па је у неколико речи све лепо описао:

— Драги слушаоци то су невиђене сцене… Најбоље је рећи бију Турци, али бију и Срби!

Неколико неодговорних гледалаца улетело је на бојиште и увећало несугласице…

После песничења, Бора Ђорђевић као да кажњава противнике изванредним поготком (3:1). На крају рекао ми је у свлачионици шта га је највише импресионирало током игре:

— Шекуларац ме је одушевио у општој гужви! Једноставно се склонио у страну док су варнице севале на све стране…

Зли језици кажу да је то сигурно једина утакмица на којој је Шекуларац играо, а није, када је до тога дошло, учествовао у боксерским вештинама.

Потамнели Ботафого

Колумбијски колега Алварадо рекао ми је после утакмице:

— Санта Фе је уместо најављене егзибиције и тријумфа желео да покаже бар добре песнице, али, нажалост, видели смо да и у тој старој, класичној спортској дисциплини, није био дорастао свом противнику!

Листајући колумбијску штампу, после тријумфа Партизана на „Пентагоналном турниру“, пао ми је у очи коментар извештача листа „Ел Еспектадор“ који је пластично објаснио све што љубитеље фудбала може да занима, ако траже веродостојан ехо свега што се збило у Боготи, на стадиону „Кампим“:

„Ботафого на чистом португалском језику значи — бацач ватре! На велику жалост хиљаде гледалаца који су платили скупе улазнице за велико финале, Ботафогф није бацао фудбалску ватру, него једино ударце ногама и рукама, по недужном противнику, и на крају из својих славних чељусти избацио — неспортско понашање!“

Да тако је и било: Ботафого је незадовољан изашао са терена и није се вратио у предвиђеном року. Скандал је био велики. А када су се представници „седме силе“ сетили да су „црно-бели“ прошле сезоне у Мексико Ситију, такође у дуелу са Ботафогом, играли са играчем мање, нису се бунили и, на крају, победили реномирани бразилски тим, искористили су све то да би показали спортски манир југословенских фудбалера. Брука је пукла на све стране.

У штампи је било и оваквих наслова: „Потамнели Ботафого“, „Бразилци разочарали љубитеље фудбала, јер су уместо лопте желели битку!“ „Жаирзињо повукао фудбалере из игре и када се предомислио све је било већ касно!“…

Роберто је ударио Пауновића, јер током читавог првог дела није могао да предахне и дође до лопте. Стара прзница и свађалица, добро позната на стадионима у Бразилу, поново је изгубио нерве. Тек под присмотром полиције изашао је из игре?!

Партизан се заиста пуних месец дана налазио у колумбијској фудбалској ватри. Није било лако издржати све и докопати се драгоценог трофеја…

Тајна несугласица

Многи љубитељи фудбала питају се: како да тако велики турнир обилује расправама, несугласицама и физичким обрачунавањима?

Пре света треба речи да је „Пентатонални турнир“ у Боготи протекао у правој јужноамеричкој атмосфери. Буке је било на све стране. И, то није ништа необично за стадионе ових огромних тропских пространстава!

За нас Европљане све то личи на скандал, али за најпросечнијег љубитеља фудбала, овде у Латинској Америци, веровали или не, то су — сасвим обичне ствари, ништа друго него — свакидашњица великих двобоја.

Право да вам кажем, не сећам се утакмице на турниру у Боготи на којој није било „повуци потегни“, толико, да је полиција морала да улеће у терен и раздваја ратоборне!

Фудбалери Партизана су се изванредно снашли, јер су у таквом амбијенту, настојали да постану, бар за неколико тренутака — прави правцати Јужноамериканци.

Ботафого је одласком са терена направио скандал. То заиста једино није уобичајено за овдашње стадионе, па ће га овакав поступак — скупо стајати.

„Црно-бели“ су прегорели све и приредили — подвиг.