Вијаређо Партизанова неуспела епизода, али и велика поука за наше младе фудбалере

Италијани годинама регрутују играче за први тим из редова омладинских тимова, а „легитимација“ је игра на неком познатом омладинском турниру. На том плану, Вијаређо је испред свих! Доказано је то и овог пута. Овај, за Партизан јубиларни (први пут смо учествовали пре 20 година, 1951. турнир је донео потпуну супремацију домаћина (четири прва места освојили су италијански тимови), али и многе поуке за госте.

Партизан је елиминисан у првом колу. То је, на изглед, неуспех. Али, ако се сагледају све компоненте тог пораза (2:3 и 1:1 са Торином) добија се сасвим друга слика: Елиминисан је можда најбољи тим турнира, јер није имао голмана и среће!

— Свима нам је жао, то је неправда — рекао је члан организационог комитета, сињор Луиђи — то само у фудбалу може. Али, Партизан је тим који нам је прирастао за срце. Бићете и догодине наши гости! Играте најлепши фудбал…

Поуке

Ето, из тих последњих излива комплимената, тренери Атанацковић и Дамјановић могли су да из вуку неке поуке. И то су мирно и без нервозе учинили. У ствари, осведочили су се још једном где су слабости ове генерације.

Китњасти, лепршави, атрактивни фудбал остао је само магнет за гледаоце. Али, та игра не добија утакмице!

Имали су наши омладинци комбинација, на којима би им позавидео и чувени Реал, аплаузи су се надовезивали, а Торино је постизао голове!

Турнир у Вијаређу не сме да завара слабим резултатом: Ово је веома талентована генерација. Не сме да завара ни комплиментима, ни чињеницом да смо објективно играчки, композиционо и технички најбоља екипа. Не сме, јер…

Партизан је тим без „снагатора“, а то је у модерном фудбалу неопходно. У одбрани нема играча, који је у стању да преузме диригентску улогу нема физички доминантне личности. Напад је још слабији! У ствари, превише се комбинује, не користе се бројне шансе за гол. Заједничка слабост: овај тим је екипа великих могућности, али превише емотивна! Можда ће одлични Завишић и Мартиновић, који треба ускоро да постану чланови Партизана, надокнадити ове хендикепе?

Ово запажање не односи се само на наш тим: Италијани су нам очитали лекцију (свим страним екипама) како се бори, трчи, како се користи сваки тренутак за маневар и акцију, како се муњевитим преношењем лопте стварају шансе. Није случајно што су покупили све трофеје.

Можда је то исправна политика Партизана да на овакве турнире води веома младе играче. Али, други то не чине! Партизан се релативно кратко време припремао, и то је део плаћеног цеха. Зашто? Управо зато што у нас нема сличних турнира, што овај тим не може константно да игра и на време дође у форму. Док су други пружали максимум, наши играчи су се тек загревали!…

Улога

Овог пута нисмо успели, али не треба очајавати. На терену смо оставили утисак, награђени смо аплаузима и комплиментима. Изостао је резултат. Али, нису изостали они узгредни моменти, који један колектив чине великим.

Партизан је имао више навијача него Торино, на пример! Био је миљеник Вијаређа, сваког тренутка неко од домаћина био је уз нас. Кад смо елиминисани, настала је нека чудна празнина код организатора. Да не говоримо о томе да су „црно-бели“ били далеко најдисциплинованија екипа. Организатор је желео да Партизан остане дан дуже, била би то награда за утисак.

Коначно, треба ли речитијег доказа од овог детаља?: места у околини Вијаређа просто су се отимала — у коме ће играти Партизан! Остали страни тимови добили су по неку понуду за учешће на турниру у Италији. Партизан је позван, ове године, у Луку, Ливорно, Казале, Парму и Верону! Партизан је тим око кога се отимају власници хотела. Пред повратак неколико хотелијера дошло је да моли да на идућем турниру „црно-бели“ буду њихови гости.

Још један детаљ: док многе скоро нису ни примећивали, представници других клубова и навијачи просто су опседали хотел „Белведер“. Тражили су заставице, значке, аутограме, нудили гостопримство руководству Београђана…

На том плану, у Вијаређу је одиграна велика улога, наши омладинци су били истински пропагатори спортског морала и Партизанове традиције.

Сазревање

Партизан је имао најмлађу екипу на турниру. Ако је на резултатском плану претрпљен неуспех, тренер Дамјановић може бити потпуно задовољан одговором на питање — ко је зрео за прекоманду у први тим? То су управо они момци на које се рачунало и пре поласка.

Голмани остају проблем. Крндија није добио шансу, Арсић је разочарао. Можда је прерано кренуо у ватру афирмације, можда је био неспреман за интернационално искушење? То је тема за размишљање. Тренерима, остаје податак да је он изричити кривац што смо елиминисани, Арсић је талентован али треба много рада да би научио основне ствари. Рада и стрпљења. Првотимци Грубјешић и Живаљевић нису оправдали поверење. Били су психички неспремни за једну неочекивану трансформацију. Али, импонује њихова скромност, дисциплина и борбеност. Остали: углавном према својим могућностима.

Неколико речи о тројици младића: Спремић, Тодоровић и Цветановић су на путу да постану првотимци! Озбиљни, борбени, снажне личности, добри тактичари, спремни у сваком погледу — оставили су снажан утисак. Њихова игра је зрела, без осцилација, они се намећу. Ако би некога препоручили за први тим, то су ова три младића!

Можда је Вијаређо неког разочарао. Свако зло, међутим, има и своје добро. Нама се чини да су евидентиране све слабости и врлине ове генерације. Вијаређо је открио, о њима, сву истину у правом тренутку!

Када треба да коракну стазом професионалне афирмације, када треба да се објективно виде све заблуде и надања. Чини се; ово је најталентованија генерација после оне из времена „златних дечака“? А то је за Партизан важније искуство и сазнање од резултатских бисера и, можда, заблуда!