Од оснивања Партизан је био и остао: југословенски тим, с богатим фудбалским наслеђем и ултрамодерним концептом игре
Почев од овог броја, под горњим наднасловом, наш лист ће сукцесивно и на специфичан начин објављивати у овом фељтону историјски ход ФК „Партизан“, од оснивања до данашњих дана. Апстрахујући све што се није дешавало на терену, у вези с играчима (а то читаоце много и не занима), аутор овог штива настојаће да вам прикаже, строгим хронолошким редом, све значајније догађаје и личности „црно-белог“ фудбалског клуба у протеклих 25 година. Држећи се искључиво докумената, личних импресија и легенди, провешће вас кроз Партизаново четвртстолеће фотографишући искључиво: ЗНАЧАЈНЕ ДАТУМЕ, ВЕЛИКЕ И НЕЗАБОРАВНЕ ДОГАЂАЈЕ (или само тренутке и секвенце), ТРОФЕЈНЕ БОРБЕ И МИТСКЕ ЛИЧНОСТИ ВЕЛИКИХ ЈУНАКА „црно-беле“ фудбалске породице.
Сув језик документариста-летописца рећи ће вам да је ФК Партизан основан октобра 1945. године. Да је тада био само фудбалска секција Централног дома ЈА и да је окупио под први стег 20 фудбалера регрутованих из војних јединица које су тек окончале рат. И рећи ће вам још да је у кратком раздобљу од октобра до нове 1946. године та дружина одиграла свега 12 мечева (8 пријатељских и 4 интернационална) и да је одмах скренула пажњу јавности својим импресивним билансом: 10 победа и само 2 пораза, уз гол-диференцију 60:12!
Језик цифара ма како речит, ипак не открива бит и душу ствари. Имена чине то лакше и брже. Поготову ако им се додају дескриптивни елементи из којих човеку намах постаје све јасно. У конкретном случају ове прве генерације 20 „црно-белих“ фудбалера, довољно је да иза и испред њихових имена наведемо само по један податак (националну припадност и за кога су играли раније), па да сазнамо есенцијалне карактеристике клуба које се за 25 година нису измениле — чији печат носи и сада. На списку те прве 20-орице нашли су се:
- ИЗ ХРВАТСКЕ — Глазер, Бобек, Матекало, Брозовић и Шваљек (сви „Грађански“), Чајковски (ХАШК), Рупник (Осијек) и Чулик.
- ИЗ СРБИЈЕ — Божовић, Белеслин, Боба Михајловић и Шијачић (сви БСК), Атанацковић, Ђурђевић и Јањић (сви „Југославија“) и Чолић (ВСК).
- ИЗ МАКЕДОНИЈЕ — Симоновски (скопски „Грађански“)
- ИЗ ВОЈВОДИНЕ — Шереш и Палфи (мађарска мањина) и Попеску (румунска мањина).
Само један поглед на национални састав ове екипе довољно речито казује да је Партизан у тренутку оснивања био изразито ЈУГОСЛОВЕНСКИ ТИМ састављен од играча свих наших народа и народности. То је прва велика традиција и карактеристика Партизана, којој је остао веран до данас.
Ако у заградама, иза имена ових момака, осмотримо „фирме“ којима су припадали раније, видећемо да је то углавном била сама елита доратног југословенског фудбала (БСК, Грађански, Југославија и ХАШК). Да куриозитет буде потпун већина њих представљали су крем у тим елитним срединама. Тачност тога потврдили су блиски догађаји: 12 играча ове генерације постали су убрзо репрезентативци, један од њих ушао је у југословенску фудбалску легенду (Бобек), а други су изабрани у тим Континента (Чајковски)! према томе. Партизан је већ у првој генерацији — супротно тврдњама неких коментатора — имао у својим играчким редовима изванредно БОГАТО ФУДБАЛСКО НАСЛЕЂЕ.
Коначно, ако не испустимо из вида да су БСК и Грађански уочи рата давали комплетну националну репрезентацију Југославије, да су се сврстали у ред реномираних европских тимова и да су се кретали актуелним колосеком тада најсавременијег WM система, он да није тешко извући закључак: прва генерација ФК Партизан, регрутована углавном из два авангардна тима носила је од формирања у својој играчкој бази склоност ка УЛТРАМОДЕРНИМ ФУДБАЛСКИМ ТОКОВИМА. Та трећа карактеристика — потреба да се у схватању и интерпретацији фудбалске игре буде увек за корак испред савременика — остала је и до данашњег дана Партизанов плус пред осталим конкурентима!