Одлука о повећању с боксерске лиге на 14 клубова донета је противно статуту и свим узансама које владају у организованом спорту: после завршеног првенства!
Али, оставимо по страни све оно што је везано за формално-правне аспекте те апсурдне одлуке и погледајмо како је и зашто она донесена.
Утисак о брзоплетости и непромишљености је врло јасан. Он недвосмислено говори да је све урађено без дубље анализе и сагледавања шта тако гломазна лига доноси у позитивном и негативном смислу за југословенски бокс. То је ударац у потиљак једној спортској дисциплина која је врло присна навијачким масама! То је ударац из мрака на све учеснике који ће током тако дугог такмичења бити на великим мукама и питање је неће ли то имати озбиљне последице не само на квалитет оних најдаровитијих, већ и по само здравље боксера. Тако велику лигу и толико честе изласке на ринг нема ни једна земља која је по броју становника и регистрованих боксера равна нама.
Партизан је гледајући даље од те еуфоричне ситуације у којој је донесена тако небулозна одлука најавио је своје одустајање од такмичења. Боксерски оци су се потрудили да га упозоре да се неће моћи такмичити ни у другој лиги, па је тако један од најславнијих клубова у историји југословенског боксерског спорта доведен у ситуацију да се такмичи или распусти клуб.
Сходно својој традицији боксерски клуб „црно-белих“ реаговао је онако жако се то од њега и очекивало: пристао је да се такмичи, али је своју далековидост изразио кроз наду да ће овако велика лига трајати само једну сезону, и да ће меродавни своју плиткоумност сагледати до краја тек онда када последице буду јасне свима.
Партизан је свестан колики је његов етички утицај на остале учеснике и како је значајно његово учешће у најквалитетнијем такмичењу, па се повиновао овој одлуци и то је оно што у ово тренутку треба поздравити.
Али, оно што је речено од стране боксерског клуба Партизан пре старта сигурно ће на крају првенства показати да је минули шампионат добра лекција за будућност и да никад не треба доносити одлуке да би се оствариле нечије амбиције већ да увек морамо бити окренути према интересима квалитета спорта и његовог даљег унапређења.
Време ће показати да је југословенски бокс овом одлуком отишао два корака уназад, а „црно-бели“ ће у томе имати пуну сатисфакцију.