И то се догодило. После уобичајеног послеподневног тренинга тренер Зец се са фудбалерима упутио у свлачионицу. Међутим тамо на изласку из игралишта, заустави га непознати човек и рече: — Гојко, близу 500 навијача Партизана вас чека. Желимо да нам говорите о ситуацији у клубу, о његовим изгледима, поразима, начину тренинга…
Без иједне речи коментара, онако сав ознојен од жестоког тренинга, Гојко Зец ухвати човека под руку, насмеши се и у знак поздрава подиже руку навијачима.
На супротној страни игралишта проломи се аплауз. Када је, само неколико тренутака касније, тренер био сасвим близу најватренијих навијача, прокоментариса: — Мислио сам да сте љути на мене. Губимо, имате и право. А и ситуација…
— Нека — мора и да се губи — упаде неко од навијача.
— Него, ми би да нам најпре говорите о данашњем тренингу, као и о томе какву тактику припремате за предстојећи сусрет? — упита представник групе навијача.
— Данас смо, најпре, увежбавали промену места бекова. Још прецизније, увежбавали смо то како ће Радаковић решавати поједине ситуације ако се као десни бек нађе у улози левог бека и обрнуто. Морате разумети: учинак десног бека на положају левог, је слабији па зато то ваља и увежбавати.
— Сарајево је снажан противник? — јави се један баритон из велике групе навијача.
— Веома снажан. Можда сте и сами приметили да смо током данашњег тренинга, а и раније, покушали да реконструишемо игру неких сарајевских фудбалера као што су Музуровић, Вујовић, Фазлагић…
— Ама, манте се Гојко, одбране. Како ћемо зауставити Мусемића?
— Биће тешко. Ипак, све зависи како ће своје задатке обавити Пауновић и Будишић, хоће ли и други играчи успети правовремено да се враћају у онај простор где Мусемић најчешће прима фудбал. И, требало би га спречити у томе да што мање пута успешно прими лопту. Јер, после ће све бити тешко…
Дуго су навијачи постављали питања свом тренеру. Питали су све што им је на срцу лежало. Тренер је одговарао. Потанко и с посебним задовољством. Не штедећи ни време ни себе. И није крио тешкоће нити слабости појединих фудбалера. Није за то било ни потребе. Речи је било о њиховом тиму, и зато су речи ишле из срца — срцу!
На крају и тренер и навијачи су се растали задовољни, верујући да долазе бољи дани,
Гарант за то нису жеље и наде, већ чињеница да се систематично и неуморно ради.