Током целог овогодишњег кошаркашког првенства над амбициозном екипом Партизана злокобно је претио понор друге лиге, да би у одлучном тренутку, у Сарајеву, то постала и дефинитивна стварност.

Одмах после утакмице са Ориоликом Ранко Жеравица, „технико“ Партизана реаговао је крајње спортски. Уосталом, онако како се то и могло очекивати од једног стручњака који се умношћу и јасном одлучношћу као тренер репрезентације Југославије за читаву главу издигао изнад свих својих колега. Рекао је да остаје и даље шеф стручног штаба „црно-белих“ и не сматра „испод части“ што ће водити тим друге лиге.

То је пријатна вест. Али, још лепше одзвања то што др Недељко Чермак, председник кошаркашког клуба и његови блиски сарадници пад у амбис примају са правом спортском зрелошћу не предајући се никаквим жестоким и нервозним импулсима.

Сви они заједно осећају да смисао свега замршеног јесте у томе да чезне за јасноћом, та ће учинити да мутне изворе у кошаркашком клубу замене бистрим.

Уосталом, сви они заједно сад су богатији за једно искуство и могу смело пред собом и другима да признају да су их половична решења довела до дна.

Да је шанса пружена млађим играчима, можда би епилог био исти, али би читава једна сезона послужила за каљење тих младића. Јер, у спорту се битке губе и добијају, подухвати могу успевати или омањивати, али ако то чинимо са онима пред којима је будућност — све се прашта.

Посве је сигурно да део кривице за овај неуспех сноси и Ранко Жеравица. Можда и највећи! Али он, без драматичног истицања, обећава да ће сву своју енергију, свој зрели суд и своје педагошке способности ставити у службу Партизана са циљем да се створи моћна екипа, поврати статус прволигаша и онда иде на сам врх.

Пријатно је за Партизана што цео овај немили случај нема онај класични епилог: тим је испао из лиге — тренер мора да иде! То је охрабрујући знак им пример за све остале клубове те велике породице Партизана. Јер, признајмо то: у табору било којег клуба „црно-белих“ увек је пораз дубоко болео, падао директно на срце и рађао помамну жељу за променом тренера. Овога пута то се није догодило и у томе је Партизан надвисио себе и учинио да слика ојађености буде мање тамна.