Коментар утакмице Партизан—Раднички (3:1): Десет шанси, три гола и бљештаво размахивање Боре Ђорђевића

Раднички из Ниша је традиционално жилав противник за било коју генерацију фудбалера Партизана. Ни у недељу се Нишлије нису лако предале. Напротив, у неколико тренутака млади голман Марковић био је на великим мукама.

Међутим, на овој утакмици „црно-бели“ су се овог пролећа најлепше представили својим верним навијачима. Играли су озбиљно, полетно, зрело и — ефикасно. Одавно Партизан у Београду није створио толико гол-позиција и био тако убедљив на терену.

Цео тим се својски залагао, али нису сви појединци пружили пуну меру својих могућности. На моменте одбрана је деловала доста смушено. Не знамо да ли је то озбиљнији показатељ кризе, тренутна индиспозиција или само мала комотност? у сваком случају Гојко Зец ће имати шта да каже Пауновићу и осталим играчима одбране.

Међутим, и лаицима је све јасније да је Партизан постао врло радан тим, да током 90 минута игра у ритму који тешко може да прихвати било која екипа, а има у одређеним тренуцима и своје праве јунаке. У недавном пријатељском мечу против Војводине то је био Ненад Бјековић, а у недељу Бора Ђорђевић. Истина у свему му је изванредно помогао Бјековић, који је нарочито у првом полувремену био врло агресиван и озбиљно угрожавао гол одличног Кнежевића.

Прерано је рећи да је Динамо после пораза у Сплиту избачен из седла, али је све то заједно добра морална инјекција за играче Партизана пред сусрет у Загребу.

И на крају треба рећи да је ова утакмица имала и свог јунака. То је био Бора Ђорђевић, који је својим велемајсторским потезима умео да укреше дивљење у очима гледалаца и да нас још једном увери да је у традицији „црно-белих“ да у својим редовима увек имају по неког вансеријског играча.