Разговор са Драганом Глигорићем, чланом Управног одбора ЈСД Партизан: Ради активнијег бављења стварним проблемима и ефикаснијег одлучивања неопходно је подмладити састав у руководству свих клубова „црно-белих“

Наш саговорник је Драган Глигорић, некадашњи потпредседник, а данас члан Управног одбора ЈСД Партизан.

Друг Глигорић је дугогодишњи спортски и друштвенополитички радник. Члан је ЦК Савеза комуниста Србије, па његов прилаз спортској проблематици има одређену ширину. Запажања и предлози истакнутог руководиоца Партизана заслужују пуну пажњу и надамо се да ће умногоме то бити путоказ за будућу активност Друштва и свих клубова из ове велике спортске породице.

П. ВЕСНИК: Друже Глигорићу, Партизан је највеће и најстарије спортско друштво у земљи. Клубови Партизана су некад постизали запажене резултате скоро у свим спортским гранама. О томе сведоче и многобројни трофеји, које су наши спортисти освајали у земљи и иностранству. Данас то није случај. Зашто?

ГЛИГОРИЋ: Данас Партизан не постиже спортске резултате који би одговарали његовом угледу, а недостаје и онај спортски дух на који смо толико навикли. Нису у питању само субјективне слабости мада има и тога. Невоља је у томе што је ранијих година у нашој земљи било мање клубова и друштава, мање су се људи бавили спортом, мање се давало на спорт па је и конкуренција била слабија.

— У развоју друштва, друштвеног живота и друштвене надградње — у развоју културе, па и спорта уопште, дошло је до формирања и других спортских друштава, ништа мање амбициозних него што су то Партизан и Звезда. Већа конкуренција и развијање такмичарског духа, ствара жељу за што бољим резултатима. Сви имају један циљ — престиж над Партизаном!

— Новонастала ситуација захтева да руководства клубова мењају и модернизују свој однос према спорту, начину рада, па и руковођењу.

П. ВЕСНИК: Да ли је у ЈСД Партизану и његовим клубовима извршена једна дубља спортско-стручна анализа, која би утврдила тачно стање и пут развоја у блиској будућности?

ГЛИГОРИЋ: Те анализе, утврђивање политике као и начин финансирања сталан су посао руководства. Али, наше основне слабости тих анализа су — што смо преокупирани једном објективно тачном и неповољном економском ситуацијом и што се исцрпљујемо у бесконачним дискусијама и расправама о материјалним изворима, нашем положају… Тако да од тих проблема, који су значајни, али не и једини, ми се у том раду не бавимо довољно осталим, за развој спорта важним проблемима.

— Ту су комплексна питања стручног рада, тренерског рада, можда, најважније васпитног рада са младим људима и спортистима. Мислим, да се не бавимо довољно положајем спорта у друштву и спортиста у спортским организацијама. У нашој самоуправној заједници, самоуправљање као и принципи у раду треба да се развијају и у спортским организацијама. Активни спортисти, од којих једино зависи успех у спорту и постојање спорта уопште, учествују врло мало, а негде ни у најнужнијој мери: у одлучивању у спорту! Ако бисмо успели да у овим питањима утврдимо право стање и развијемо фотографију, онда би нам било лако да одредимо и свој однос и став према њима.

П. ВЕСНИК: Како Ви видите решење материјалне ситуације у Партизану?

ГЛИГОРИЋ: Као и на другим секторима живота нашег друштва, тако, на жалост, и у спорту влада једна потрошачка и буџетска логика, која је врло штетна, а присутна је у Партизану.

— Ми такву логику морамо мењати како у свести чланова управа, тако и спортиста. Убеђен сам да Партизан има све услове да се сам издржава и да ствара средства за свој развој, усавршавање и постизање врхунских резултата. Наша је недаћа у томе што смо навикли да се издржавамо од заједнице, фондова, дотација, буџета… Због тога недостаје активност у повезивању са радним организацијама, којима спортске организације могу да пруже неопходну помоћ у смислу стручне сарадње за рекреацију запослених, а да оне за узврат дају материјална средства спорту. То је важна и нужна потреба ширег повезивања са радним људима и грађанима уопште. На тај начин моћи ће да се користе сви спортски објекти, терени, реквизити за широку рекреацију грађана, а објекти чије је издржавање врло скупо, неће служити само малом броју активних спортиста. Ту је део извора средстава.

— Најзад, спорт као племенита активност, мора да се ослободи и других унутрашњих слабости, које одбијају публику. Мора бити леп, атрактиван, мора бити витешки да би привукао масе и на тај начин остварио материјалне услове за свој даљи развој.

П. ВЕСНИК: Шта бисте Ви конкретно предложили Управном одбору ЈСД Партизан?

ГЛИГОРИЋ: Пре свега потребно је припремити јавну дискусију у „фамилији“ Партизана о свим акутним проблемима.

— Прва група питања: који су узроци пада квалитета у рукомету, боксу, кошарци и још неким спортовима?

— Други комплекс проблема односио би се на вођење спорта и на политику управе Друштва и клубова. Мислим, да је сазрело потање реорганизовања управе и то у правцу постизања активнијег бављења стварним проблемима, ефикаснијег одлучивања. доследнијег остваривања оног што се утврди.

— Мислим да управа Друштва и управе клубова по свом саставу морају бити знатно подмлађене. У њима морају бити људи који ће бити „на истој таласној дужини“ са младићима и девојкама — спортистима, који су у стању да прате савремена збивања у модерном спорту.

— Сви чланови управе Друштва морају бити ангажовани у управама клубова, како би били у току са конкретним проблемима спорта. Требало би формирати одговарајуће органе, комисије, радне групе и друга радна тела за поједине секторе, за проблеме који би ангажовано изучавали и давали квалификоване предлоге у циљу унапређења спорта.

— То организовање не треба схватити само као потребу за променом људи или као неповерење досадашњим управама, већ као потребу за већим ангажовањем свих и као потребу за осавремењавањем рада управа. Да би људи били ангажовани, морају бити информисани и упућени у проблеме. Чињеница је да ми то у Партизану нисмо успешно решили. Сматрам врло значајним питање пропаганде спорта, публиковање, стално информисање јавности о збивањима у нашој великој спортској породици, рекао је на крају Драган Глигорић.