После три кола такмичења Прве савезне боксерске лиге

Маратонско такмичење Прве боксерске лиге прекинуто је после само три одржана кола због Балканског шампионата (од 28. априла до 3. маја) у Титограду и припрема репрезентације. Током маја одржаће се још два кола, а онда долази нови, још дужи прекид, због припрема и одласка најбољих боксера на Европски шампионат у Мадриду. Затим следи „летња пауза“, па припреме и одлазак на Медитеранске игре, и тако, са дужим или краћим прекидима, 14 прволигаша бориће се све до Олимпијских игара 1972. године за титулу клупског првака Југославије!

Став Партизана према оваквој Првој савезној лиги је познат: београдски клуб је био одлучно против проширења и дуго није желео да учествује у једном овако нереално исконструисаном такмичењу. Потврда таквог става и његове исправности су три одржана кола која су обиловала предајама и нокаутима, јавним опоменама и дисквалификацијама, предајама мечева без борбе… Огромне разлике у квалитету појединаца, хиперпродукција боксера, судија и других званичних лица створили су атмосферу у којој се више заиста не зна ко „пије“, али се зна да „плаћа“ југословенски бокс коме је оваква савезна лига — најмање потребна,

Партизан је стартовао са двадесетак првотимаца, али већ на првом мечу у Светозареву, због повреда и болести, екипа је била некомплетна — (само осам боксера!) против тако јаког противника — пораз је био неминован (3:77). Већ следеће недеље, у пуном саставу, „црно-бели“ су „прегазили“ на свом рингу Банат из Зрењанина са 8:2. Најзад, у трећем колу против фаворита Радничког у локалном дербију „ишчупан“ је нерешен резултат што је значајан успех с обзиром на вредност и искуство екипа.

После освајања шест шампионских титула, Партизан је био у дужој кризи и две године се такмичио у Другој лиги. Сада, на повратку, клуб нема великих претензија, јер се углавном ослања на младе боксере без довољно искуства у лигашким окршајима.

Због кршења клупске дисциплине из колектива је искључен Мудровчић (дошао из Пуле пре нешто више од годину дана), а екипи су приступили: Лакчевић, бивши члан Спартака, затим Лозничани Александар Поповић и Живковић и бивши члан Мачве из Шапца Микан Поповић. Док Лакчевић има право наступа одмах, јер је био на одслужењу војног рока, остала тројица моћи ће да се боре у прволигашким двобојима тек од октобра месеца. Како се ради о изузетно талентованим младићима, биће то за Партизан велико појачање.

Тренутно тренери Павле Шовљански и Стеван Паљић располажу са 18 боксера спремних и способних за такмичења, док се у омладинској школи Косте Лековића обучава „племенитој вештини“ близу 100 омладинаца!

Највише успеха у прва три кола имао је за сада једини репрезентативац у редовима Партизана и најуспешнији југословенски боксер 1970. године Светомир Белић који је добио сва три меча. По две победе извојевали су Станојевић, Шекуларац и Вранић, Радојевић је забележио велики успех победом над Ширковским, а опорављени Смиљанић и Лазић, искусни борци, вратили су се у екипу у мечу против Радничког и забележили сигурне победе.

Од секретара Боксерског клуба Партизан Слободана Момчиловића добили смо ову оцену досадашњих резултата:

— План за прва три кола је испуњен. Одмах да се разумемо — објашњава Момчиловић — наш је циљ да ове године изборимо сигуран опстанак међу најбољим клубовима Југославије, да наши младићи стекну неопходно искуство и да се екипа комплетира и консолидује. Већ идуће године, уверен сам, борићемо се за прво место, јер ћемо имати једну од најбољих екипа у земљи: Партизан је на сигурном путу да врати стару славу и позиције које је држао дуго година у југословенском боксу.