Кошаркаши у Другој лиги: Дугорочна политика — Створити нови, подмлађен јак тим — Шансе младима — Једно искуство више
Неочекиван и готово неслућен пад Партизанових кошаркаш и одлазак у Другу савезну лигу несумњиво је спортски неуспех. Неки Партизанови пријатељи су склони да тај пад изједначе са суновраћањем — у амбис! Тај догађај одиста је представљао шок за многе, за љубитеље кошарке посебно.
Међутим, кад се све узме у обзир и проанализира онда има чак и неке „логике“ у том тужном финалу. За чланове управе клуба — то није велико изненађење. Неуспех се на одређен начин и очекивао. Јер, смена генерација није сасвим извршена, екипа није подмлађена, нови тим није створен, а донекле му је и спортска срећа била окренула леђа. И најзад, она несрећна мајсторица са Ориоликом у Сарајеву — све је покопала: готово све шансе су биле на страни Партизана — али је, по речима Бате Радовића, отказало све; и руке, и ноге, и памет играча…
Стварност, мада горка, није и не може да буде нерешив проблем.
Најгоре је било — губити главу.
А шта сада — то је питање на које су за „Партизанов весник“ одговарали: председник клуба др Чермак, тренер Радован-Бата Радовић и играчи: Горан Латифић и Жарко Зечевић.
Др Чермак: Дугорочна политика
Председник клуба др Недељко Чермак мирно и сталожено суди о свему, па и о екипи у Другој савезној лиги. По његовим речима, „сеоба“ кошаркаша у Другу лигу није велико изненађење, нарочито за упућене људе. Управа је помало рачунала и на ту могућност. Играчки „фонд“ није обновљен ни из сопствених редова ни доласком са стране, друге екипе су напредовале, па је конкуренција постала оштрија.
— Наша екипа ушла је у такмичење неприпремљена, неуиграна — каже др Чермак. — Баш као кад би се батаљон или пук војника, само после седам дана обуке, унео у бој. У првом делу првенства изгубили смо много бодова, па иако смо у пролеће играли успешније — нисмо успели. Није лако створити велики тим. То је тежак и мукотрпан пут. Ма да смо доста научили у сваком погледу, у стручном — пре свега. Ипак, нисмо успели!
— Одлучили смо се за дугорочну политику, — наставља др Чермак. — Хоћемо да творимо једну јаку екипу која ће у блиској будућности нешто значити у нашој кошарци. Имамо већ тројицу јуниора који су чланови омладинске репрезентације Југославије. Њима ћемо дати шансу. Надамо се и неким квалитетнијим приновама: Далипагићу из Мостара, Ђукићу из Чачка и још једном врсном јуниору. И сад кроз Другу лигу треба да се кале сви ти младићи и уиграју са садашњим најбољим играчима, Најзад, верујемо у стручне квалитете ентузијасте Ранка Жеравице, у марљивост Бате Радовића и жеље свих играча за афирмацијом…
Са подмлађивањем долази и снага
Тренер Радовић је био на великој муци. Неуспех га је тешко погодио. На Жеравици и њему искалили су бес многи навијачи и пријатељи Партизана који очекују и траже само победе.
— Тренирали смо као никад раније у Партизану. Борили се. Али неки млади играчи нису могли да издрже темпо, нису имали тако јаку вољу, нису могли да се довољно дисциплинују — па да издрже корак. Па, ипак, неколико утакмица против врло јаких противника, добијено је: против Звезде, Работничког, Радничког. Али, кад је „ђаво неумитно долазио по своје“ тим није имао ни среће: изгубио је равно 7 мечева са врло малом кош-разликом (Олимпија — двапут, Локомотива — двапут, Задар, Железничар и Работнички). Напослетку, у Сарајеву смо изгубили мајсторицу од Ориолика, мада смо, на нашу несрећу, били убеђени да ћемо сигурно победити: нама није ишло ништа, а Ориолику све…
Радовић је убеђен да ће прелазак кошаркаша у Другу лигу бити велика школа и за њега и за све играче:
— Сад је прилика да нешто створимо, да начинимо базу за један добар и перспективан тим. Настојаћемо да задржимо све играче, да доведемо неколико нових и да се, разуме се, вратимо у Прву лигу. У новом друштву такмичења су почела. Играли смо две утакмице и обадве добили: краљевачку Слогу победили смо у Београду са 31 а Будућност у Пећи са 23 поена разлике.
Шансе за младе
Зечевић, један од вредних и перспективних играча убеђен је да ће се Партизан сигурно вратити међу најбоље екипе:
— Сад се пружа шанса младима — каже Зечевић. — За неколико година млади треба да замене садашње кључне играче: Чермака, Јелића и Фарчића. Можда је и добро што смо испали из Прве лиге: да се без грча уиграмо и да створимо млад и јак тим који ће кроз неколико година бити међу најбољима у земљи, Сигуран сам да ћемо успети…
Искуство више
Млади играч Горан Латифић трезвено размишља. За њега би такмичење у Другој лиги требало да буде најбољи егзицир. То значи, да треба још више радити и учити. У спорту ништа није сигурно. Свако искуство се плаћа на свој начин:
— Од младих очекујемо много. Ту су, пре свега, наши јуниори: Каљевић, Поповић и Беравс. Затим, надамо се квалитетним приновама. И очекујемо да сви још више, још редовније и упорније радимо и тренирамо. Мало ме брине како ћемо пребродити ту смену генерација, али сигуран сам да ћемо ускоро бити јака екипа…