Игра тајанствене повезаности с митом и магијом
Утакмица између Партизана и Ујпешт Доже, која је одиграна 1969 године на стадиону ЈНА, остаће у сећању свим љубитељима фудбала, а нарочито навијачима Партизана. „Црно-бели“ су тада победили са 2:1, а јунак утакмице био је Бора Ђорђевић. Понесен громогласним бодрењем публике и важношћу утакмице дао је све од себе. Постигао је два дивна гола, која ће се још дуго памтити кад год се спомене име овог врсног фудбалера. Била је то утакмица на којој су дошли до изражаја сви Борини квалитети. Истовремено је играо и лукаво и духовито; у правом тренутку проналазио саиграча; с лакоћом је дрибловао противнике и у своју игру уносио пуно духовитости и маште.
И уместо да се радује што је одиграо утакмице живота, напустио је терен погнуте главе. Минимална победа од 2:1 није била довољна да се „црно-бели“ квалификују за даље такмичење у Купу сајамских градова. Никако није могао да прежали што нису постигли бољи резултат и што се на тај начин нису одужили верној публици.
Првотимац са 17 година
А, само три године раније 1966, када је дебитовао у првом тиму, нико није веровао да ће седамнаестогодишњи дечак успети да избори себи место међу славном једанаесторицом „златних дечака“. Прилика му је пружена после финалне утакмице у Бриселу и то против Војводине у Новом Саду. Тада је доживео „ватрено“ крштење. Свестан да се оваква шанса неће скоро указати, ако буде играо слабо, савладао је и трему и противника, који га је немилосрдно тукао по ногама. Партизан је изгубио ову утакмицу, али то је била велика Борина победа. Изборио је место у тиму и то у тренутку, када су многи пожелели да заиграју у славној генерацији.
Боривоје Ђорђевић поседује једно богато фудбалско знање. Није ни чудо, јер је прошао Партизанову фудбалску школу: од пионирског тима, чији је био капитен, преко омладинског, до првог тима. А, што је најважније преживео је све „чистке“ и селекције кроз које један фудбалер мора да прође.
Иако релативно млад фудбалер, Бора за собом има доста такмичарског искуства. Био је члан омладинске екипе Партизана, која је два пута освојила првенство државе и једном Куп Југославије. Редак је фудбалер који је променио толико места. Међутим, подједнако добро је играо и на десном халфу и на десном крилу, чак је у омладинској репрезентацији играо на местима бека им левог халфа. Данас се Бора налази у навалном реду Партизана. Од тренера Зеца добио је ново задужење. Како ће оправдати поверену улогу показаће време и резултати, али он чврсто верује да је то право место за њега.
Најлепши гол
Бора Ђорђевић је један од фудбалера, који ретко угрожава гол противника. Али, ако постигне погодак, онда је то гол „који се памти“. Најлепши гол у својој каријери постигао је на утакмици Партизан — Црвена звезда. Код резултата 1:1 докопао се лопте на половини терена, предрибловао пет-шест играча, на крају и последњу препреку голмана Дујковића, ушетавши се с лоптом у мрежу.
— Повели смо са 2:1 и мојој срећи није било краја. Веровао сам да ће овај погодак донети Партизану тако жељену победу. Међутим, Радаковић је направио кобну грешку и победа је претворена у нерешен исход. Ипак, то је био и остао најлепши гол који сам постигао до сада, присећа се Бора.
Рана која још крвари
У богатој спортској каријери овог врсног фудбалера, било је и тешких тренутака. Дуго ће се памтити пораз против крагујевачког Радничког од 4:1 усред Београда. Био је то прави шок како за навијаче „црно-белих“, тако и за саме играче и стручно руководство. Погнутих глава напуштали су терен, док су их звиждуци, погрде и добацивања огорчених навијача испраћали у свлачионицу. Тог тренутка зажелео је да се земља отвори, да нестане, јер није имао снаге да гледа разочарана лица његових навијача.
— Мислим, да ћу још дуго памтити све грубе речи упућене на наш рачун, и оне ће дуго остати у нама. Никада ми није било теже.
Исувише осетљив и суптилан, Бора преживљава сваку победу, сваки пораз. Ретко изгуби контролу над собом и уме да стисне зубе када му је најтеже. Међутим, на последњој утакмици против Динама у Загребу, Валец, који је био задужен да га чува, тако га је немилосрдно тукао свих деведесет минута по ногама, да је у једном тренутку осетио жељу да му врати истом мером. Ипак, успео је да се савлада и да остане онај стари Бора — кад га оборе, да са смешком устане са земље.
Страх од сутрашњице
Ожењен је већ четири године Весном, са којом се забављао још у основној школи. Данас имају трогодишњег сина Владу, који му је најлепша и најдража разонода. Најсрећнији је када може сину да донесе неку лепу играчку или било какав поклон са турнеје. У Весни је нашао дивног друга и пријатеља, који има пуно разумевања за дуга и честа одсуствовања од куће. За поједине хобије и изласке скоро и да нема времена. Радо слуша музику и то му је дивна релаксација.
О будућности и својој перспективи много и често размишља. Једном речју — она га плаши. Свестан је да прва утакмица, може, донети собом и тежу повреду, која би значила и крај спортске каријере. А, шта ће бити онда
— Није то само мој проблем. То је проблем свих фудбалера. Сви мисле да су наша примања довољна да нам обезбеде сигурну будућност. Али, то није тако. Оно што добијемо за потпис уговора и премије, скоро све оде на порез, који је у Југославији анормалан, а наша цена је ограничена лимитом. Зато је за југословенске фудбалере једино решење одлазак у иностранство, иако сам принципијелно против тога. За одлазак још има времена. Кад будем напунио 28. година, онда ћу размишљати о томе, — завршио је Бора.
Све жеље и надања везана су за овогодишње првенство. Чврсто верује да ће Партизану успети да после толико година освоји шампионат Југославије и тако се одужи верним навијачима, који од Купа шампиона нису доживели да се Партизан попне на победнички трон.
Лична карта Боре Ђорђевића
Боривоје Ђорђевић, рођен у Београду 2.8.1948 године. Фудбал почео да игра у пионирском тиму Партизана 1958 године. За први тим је наступио 1966 године и до сада је одиграо 210 утакмица у „црно-белом“ дресу. Играо је на месту десног халфа, десног крила, а у последње време игра центарфора.
За омладинску репрезентацију наступио је 14 пута, за Б репрезентацију 6 пута, док је боје А репрезентације бранио 13 пута.