Трагом вести и изјава
Партизану је, пре извесног времена, стигао позив за Валенсију. Нови шпански првак нуди један меч под врло прихватљивим условима. Партизан је прихватио позив и тај меч ће се одиграти 12. маја…
Алфредо Ди Стефано био је творац оног Реал Мадрида који је својевремено жарио и палио европским стадионима и пет пута узастопно био континентални првак. И, кад је завршио играчку каријеру, Алфредо Ди Стефано, двоструки добитник „златне лопте“ париског „Франс фудбала“, попио је горку пилулу, попут многих асова које су сопствени клубови заборавили или потценили. Мигуел Муњоз, а не Алфредо Ди Стефано, постао је директор Реал Мадрида!
У прво време сјајни Аргентинац са шпанским држављанством није пожелео да се бави тренерским позивом. Окренуо се бизнису, послови су му доносили хиљаде долара, али није дуго издржао без фудбала. Прихватио се улоге директора у Еспањолу, затим је на годину дана отишао у Боку Јуниор и са овим клубом освојио аргентински шампионат, али прошле године вратио се да се освети Реал Мадриду. Преузео је Валенсију, дао неколико интервјуа са јасно наглашеним циљем да ће претећи мадридске клубове Атлетика и Реала, да ће бити бољи и од Барселоне и да ће освојити шампионат.
Речено — учињено! Валенсија је маниром сувереног шампиона прошетала кроз шампионат, освојила највећи број бодова и играће у наредној сезони пови пут у Купу европских шампиона. Местаља је стадион у Валенсији, један од најлепших на свету. Подсећа на фудбалски храм, навијачи су дивни. Валенсија ретко губи, такорећи никад, можда једанпут годишње пред својим навијачима. Пре четири године Црвена звезда је тамо играла у Купу сајамских градова и београдски фудбалери осећали су се као у паклу. Пуних деведесет минута навијачи су бодрили свој тим. Валенсија је победила, али смо понели утиске о најлепшој фудбалској атмосфери, о коректном домаћину и о фудбалерима изузетне класе.
Ако жели да продре на шпанско тле као пожељан тим, са добром ценом на тржишту, Партизан је обавезан да на Местаљи избори један повољан резултат.
Извештачи из Лајпцига јавили су да је Благоје Пауновић био један од најбољих у тиму, по некима, опет, да је био јунак меча и драгоцене победе, а на крају и сам Георг Бушнер је признао да је Партизанов центархалф надиграо Петера Дукеа…
Кад је Благоје Пауновић у форми, онда су и одбране националног тима и Партизана стабилније. Имали смо Хорвата, Зебеца, Спајића и Васовића, сад је на сцени Пауновић, фудбалер који у својој улози много зна о фудбалу и који тиму даје неку покретачку снагу, продуховљује његове акције. Пауновић је фини борац, који противника надиграва одличним прегледом игре, проницљивошћу у дуелима, који на известан начин боље и брже чита противника и настоји да га надмудри не ретко његовим сопственим оружјем.
Без сумње је његов учинак у Лајпцигу био велики, али још већи допринос очекују тренер Гојко Зец и навијачи Партизана у критичном финишу, кад ће један од кандидата на титулу успети или изгорети. У тренутку кад се осећа недостатак искусних Ћурковића и Катића, који су, сваки на свој начин, заслужни што је Партизан постао јесењи првак, у тренутку кад Гојко Зец муку мучи трагајући за здравим и спремним фудбалерима од голмана па све до левог крила, коначни повратак Пауновића у форму охрабрује навијаче клуба и он се враћа у прави час.
„Да ли ће Партизан успети“, сматра тренер Жељезничара Милан Рибар, „много зависи и од његовог недељног меча у Тузли“…
У праву је Милан Рибар. Тузлаци су сада на крилима али и на једној опасној прекретници. На крилима су, јер играју финале купа. 12. мај је празник за њих, а 26. маја долазе у Београд да, ако могу, учине изненађење у реваншу. На другом фронту, они се боре за опстанак у Првој лиги и предстојећи меч против Партизана је њихова витална битка. Тренер Мића Дуванџић све је подредио успеху у мечевима с Црвеном звездом и Партизаном. Тузлаци никад нису имали тако леп програм, нити су осетили искушење за Партизана…
Сматрам, међутим, да један меч не може да одлучи, најмање ће о судбини Партизана одлучити тај пут у Тузлу. Преостају до краја много тежи сусрети са Жељезничаром у Сарајеву, с Црвеном звездом и Хајдуком у Београду, ту су и они наизглед „лакши“, али сваки на свој начин одлучују напорима Партизана да освоји титулу и поново се врати у Куп европских шампиона.
У том погледу и са тог аспекта гледано Милан Рибар је само делимично у праву…