Одлазак Ћурковића и Катића није једини разлог што је Партизан у слабијој форми него јесенас

Слом на старту, стоички поднесен, релативно брз опоравак — то су телеграфски сажети утисци о фудбалерима Партизана на старту пролећног дела првенства. Стабилизација форме, данас већ уочљива, ипак је оставила неке пукотине у игри. Да ли су Ћурковић и Катић једини узроци те релативне немоћи, да ли је дошло до опуштања тима?

Питања су то која лебде на уснама многих навијача. И, одговор је тешко наћи. Јер, Антић је солидна замена, Марковић на моменте брани одлично. Несигурност остаје, али не и клице неповерења у двојицу новопечених првотимаца.

Па, шта је — онда — разлог да Партизан у одбрани није сигуран, да у нападу није убојит, као јесенас? Одлазак двојице сјајних играча сигурно је оставио теже последице на психолошком плану, него на конкретном учинку на терену. Ипак, по нашем мишљењу, то је само периферан моменат. Главни је у нечем другом. У податку о којем ни тренер Зец не жели да говори. Једноставно, млади стручњак се плаши и од помисли на тај хендикеп. А он се зове — повреде!

Мало ко зна да је тренер Партизана ноћ пред меч са ОФК Београдом, уместо да анализира игру противника и одреди конкретне задатке својим играчима, морао да калкулише, ризикује и мисли о томе да ли има 11 здравих играча! Да је игру почео са три реконвалесцента!

Људи који воде бригу о здрављу играча, према медицинским захтевима, сигурно би предвидели одмор за појединце. Али, како и када „црно-бели“ имају на располагању једва петнаест првотимаца!? Кога да тренер изостави од осморице (!!), који у последњих десетак дана не могу рећи да су потпуно здрави?!

Зец о томе не жели да прича. Велики је противник да се и помињу врсте повреда, јер то противник може да злоупотреби. Али, у једном тренутку интимног размишљања није могао да се не пожали:

— Шта да радим? Убацити у ватру младе (Тодоровића, Милаковића, или Грубјешића) у овом тренутку, када је сваки бод пресудан, веома је ризично и за њих и за клуб. Више не могу да знам ко је здрав! Нас су малери толико салетели, да нам се, рецимо, Радаковић озбиљно повреди, силазећи низ степенице, дан уочи меча са ОФК Београдом! Да Бјековић истегне леђни мишић на последњем тренингу, у петак, покушавајући самоиницијативно да се лако разигра…

Међутим, овај стручњак је увек оптимиста. Верује да ће ова пауза допринети да се ситуација побољша, да ће за недељни сусрет, ипак, сви бити здрави.

Најзад, да овај напис не би био „недокументован“, поменимо имена оних који су „ровити“ последњих петнаестак дана:

Мало њих зна да је голман Марковић неколико мечева бранио са повредом ножног мишића, што се најбоље видело приликом скок-интервенција. Срећом, сада је све у реду. Рекосмо, Радаковић се повредио пред утакмицу са „плавима“, тако да још увек није потпуно здрав, Дамјановић недељама игра са незалеченом повредом и кондиционо неспреман, јер је неколико дана лежао болестан. Мора, јер другог нема! Његове евентуалне алтернативе, Пејовић и Марић (који је тренутно био у најбољој форми откако је у Партизану!) морају да се лече. Марић чак против ФК Београда није био ни резерва, јер је на једном тренингу повредио ногу, док је Пејовић још неспреман и несигуран, после дуже апстинеције (повређен је при крају јесењег дела првенства).

Ни са нападачима ситуација није много боља. Бјековић се релативно опоравио, али се то већ одразило на његове игре. Ђорђевић чини све да помогне друговима, али се жали да га недовољно залечена повреда и даље мучи, а слично је и са Вукотићем. Додајмо да је и тренер Атанацковић неколико дана био везан за постељу — па ће озбиљност хендикепа бити потпуно јасно.

Недаће су ово са којима би се тешко који клуб могао да суочи, да има и шири избор првотимца. Због тога и мислим да је ово (осам играча и тренер) број реконвалесцената, који је могао да изазове и теже последице! Срећом, ти малери нису изузетни, прекид у првенству добро је дошао.

Надајмо се да ће, већ у недељу, гледаоци имати могућности да виде бољу игру и ону форму тима, која је Партизану донела титулу јесењег првака. А Гојку Зецу могућност да може да бира између петнаесторице бар потпуно здравих првотимаца. На голмана Дрљачу (прелом ноге) још увек не може ни да помишља.