А ње није било на утакмици са Радничким — Разговор са истакнутим стручњаком

Предраг — Пеђа Станојевић, професор физичке културе, бивши пливач, а данас кондициони тренер ватерполиста Партизана и један од најистакнутијих југословенских стручњака за физичку припрему био је наш саговорник на тему: хоће ли Партизан бити првак државе у фудбалу.

Станојевић се иначе бавио и физичком припремом фудбалера ОФК Београда и зеничког Челика, али никада није напуштао Партизан у коме је као такмичар и тренер већ две деценије.

— За мене је јасно да у овом тренутку наш фудбалски тим није у форми, каже Пеђа Станојевић. али не могу да разумем како се односи публика и сви они људи који на одређени начин утичу на стварање атмосфере на самом стадиону. Ето, на утакмици против крагујевачког Радничког на стадиону није био амбијент какав је не опходан тиму који се бори за прво место. Ја мислим да је трагика Партизана управо у томе што увек има таквих људи којима су њихове болесне амбиције важније од успеха било којег клуба из породице „црно-белих“, па је то оно што подрива сваку здраву атмосферу.

Ми стално мислимо да је важно критиковати. Каква заблуда: Нама је неопходна сарадња, међусобно помагање. Ми смо сви некако издвојени и ако се боримо под истом црно-белом заставом.

Зашто се ми, стручњаци који радимо у клубовима Партизана не бисмо састали и размотрили неке проблеме заједнички, из више углова, посаветовали се, изнели своја мишљења…

Али, уместо такве сарадње ми смо у прошлости (надам се да тога данас нема) имали такву ситуацију да нам је Васовић водио политику фудбалског клуба. Свака част њему као великом играчу, али то је недопустиво. Замислите да сад Џајић почне да се меша у посао Слободана Ћосића, Миљанића и управе клуба Црвене звезде. Па, то је незамисливо! А, ето, код нас је и тога било. Имали смо увек неку управу „у сенци“, неку групу људи за коју је важило оно: што горе, то боље, јер су били по страни и нису желели висок домет Партизана. Плашим се да се тога још нисмо сасвим ослободили, мада смо далеко од оног што је некада било.

Мене брине и свеукупна ситуација у нашем фудбалу. Узмимо само прошлу среду, односно то фудбалско коло. Хајдук у последњем минуту, после игре руком, постиже победоносни гол против Жељезничара. Динамо остаје победник у Сарајеву и поред тога што су домаћи постигли изједначење. Партизан губи бод, јер судија Допуђа превиђа очигледан хендс центарфора Крагујевчана у тренутку пре него што постиже гол. Па шта све то значи. Да ли опет неком смета то што би Партизан могао да буде првак. У реду је, ми знамо своје слабости, али нека нам још и други не отежавају ситуацију. Али, тако нешто не може да се догоди Хајдуку, па чак ни Вележу у Мостару, јер би публика својом атмосфером натерала судију да „све види“. Ми смо сви били пасивни, са неким чудним миром примали смо свој опроштај од титуле првака. То није добро и о томе би требало да размисле и играчи и наши навијачи. Први, за то што својом агресивношћу, вољом, борбеношћу и хтењем нису покренули гледалиште, а други што, опет, са своје стране нису учинили нешто да фудбалере тргну из оне летаргије.

То је био монолог, а не интервју, јер је темпераментни Пеђа Станојевић непрекидно говорио. Све је било речено из срца и са ватром човека који никад неће остати равнодушан према ономе што се догађа у било ком клубу Партизана.