Нови чланови атлетског клуба „Партизан“
Дошла је у Партизан овог пролећа, тачније 5. маја. Веселинка Милошевић, та даровита атлетичарка, поникла је у „Трепчи“, а опредељење за атлетику било је готово случајно.
— Дошла сам и определила се за црно-беле боје зато што их волим и што верујем да ћу имати у Партизану солидне услове да се развијам. Криво ми је што, ето, већ о мом преласку испредају којекакве приче… — каже Веселинка у предаху тренинга на стадиону ЈНА.
Да, врсна атлетичарка је ту. А то је велика нада да наша женска атлетика поново оживи, да постане квалитетнија, да јој се поврати слава и углед какве је некад имала.
— Тако бисмо радо то учинили — вели један од тренера, Дража Милосављевић. — Сећате се, ваљда, имена: Мира Боснић, Даница Матекало, Весна Јованчевић, Споменка Денчић…
Веселинка као да хоће да нас утеши, упаде у разговор.
— Важно је да имамо услове за рад, да смо почели…
А онда започесмо наш разговор о „првој ласти пролећа“, о Веселинки.
Кад природа неког обдари талентом, онда је на другима само да га открију, да га правилно усмере и негују. Управо је тако било са њом. Била је ученица у Косовској Митровици. На часовима физичког васпитања није јој било премца. Једноставно, истицала се.
— То је запазила моја наставница и разредна, Љуба Николић. Рекла је свом супругу који је био тренер атлетичара „Трепче“. Тако је почело…
Веома брзо, на кросовима и атлетским стазама, као јуниорка, Веселинка постиже одличне резултате. Попут газеле прелети стазу и увек стиже прва.
— Сећате се првог наступа, прве трке?
— Сећам се. Било је то у Приштини на неком атлетском митингу 1966. године. Мојој радости није било краја и можда сам баш тада одлучила да атлетика буде мој сан, мој хоби и радост.
Касније долазе опет такмичења. На покрајинском првенству, на 800 метара, она је прва, на кросу 1000 м. у Приштини, на свим такмичењима у Србији, а онда и на такмичењима у земљи, да би на крају стасала у једну од првих атлетичарки Југославије и државну репрезентативку. Где год би се појавила на такмичењу, била је прва или међу првима.
— На кросу у Цељу пре три године била сам друга и од тада редовно учествујем на кросовима у земљи и иностранству. Било је доста победа, па и понека медаља… — каже с осмехом.
Ипак, поменимо и ово: Балкански крос у Истанбулу 1969. Веселинка је четврта у јуниорској конкуренцији, на Балканским играма у Софији исте године — треће место и бронзана медаља, а на кросевима у Будимпешти и Сливену прошле године Веселинка Милошевић често се пење на победнички трон.
Њен нови тренер је Драго Штритоф, велики ас и ветеран наше атлетике. Тренутно га нисмо нашли, али је у његово име говорио Фрањо Михалић, такође један од тренера данашње генерације атлетичара.
— Веселинка Милошевић је изванредан таленат. Она још није дала резултате које може. Мислим да ће она ове и наредне године у нашем клубу постићи рекорде, јер Милошевићка није обичан, већ, да тако кажем, супер — таленат. Биће, у то сам уверен, велико име југословенске женске атлетике, посебно у дисциплинама 800 и 1.500 метара.
Разуме се, за рекорде, за развој атлетичара, потребни су услови и самопрегоран рад атлетичара. Да ли ће све то Веселинка имати?
— Штритоф је њен тренер, одличан педагог и искусан атлетичар. Стање у нашем атлетском клубу се средило. Нашим атлетичарима смо обезбедили солидне услове за рад, а сада је на њима да то оправдају и резултатима, које с правом и очекујемо — каже Омер Арнаутовић, нови председник атлетског клуба.
Но, и Веселинка је пуна оптимизма, а то је веома важно за њен успон.
— Задовољна сам сада. Људи су ме овде топло примили и обезбедили ми услове за студије и атлетику. Сама сам спремна да уложим максимум труда, а верујем у рад.
Уосталом, календар такмичења ове године је веома богат. Ту су: „Ханжековићев меморијал“ у Загребу, Куп (финале) Србије, па Куп Југославије, појединачно државно првенство и квалификације за Европски шампионат у Хелсинкију, Балканске игре у Загребу, Медитеранске игре у Измиру — све велика такмичења на којима ће наша атлетичарка морати да одмерава снаге са највећим ривалкама, међу које свакако спада рекордерка Вера Николић.
— Трчале смо ових дана заједно на Алпа-адрији у Љубљани, она је била прва, ја трећа. Добре смо другарице и старе познанице, али ја бих са Вером, само док будем имала више тренинга и док уђем у форму, радо одмерила снаге. Засада је она боља на стази, а ја на крос-такмичењима. Волела бих да нам се укаже прилика за једну трку средњепругашица из целе земље овде, на стадиону ЈНА…
Веселинка ће вероватно имати ту прилику, а и друге да потврди своју вредност у најјачој конкуренцији. И, треба јој веровати.
Нови хоризонти Партизанове атлетике су ведри. На њима је и једно ново име женске атлетике, име које је створио ентузијазист и узоран спортски радник, тренер „Трепче“ Николић. Сама Веселинка му је неизмерно захвалила за то. Она је и срећна што је дошла у Партизан и што има повољне услове за развој. Сигурни смо да ће она обарати нове рекорде на нашим атлетским стазама. Она то жели и може.
Остаје нам да сачекамо и видимо како ће се један таленат обликовати у рекордера.