Мушка рукометна екипа Партизана већ другу годину води горчену борбу не би ли изборила место у друштву најбољих. Прошлогодишњи неуспех на Ријеци није обесхрабрио ни руководство, ни играче Партизана. Напротив, њихове амбиције за повратак у прву лигу су се удвостручиле, јер реалне шансе, према свим предвиђањима, за то постоје.

Тренутно наши рукометаши се налазе на другом месту иза ФАП-а из Прибоја, са 31 освојеним бодом, али и једном утакмицом мање. Овај сусрет се игра у Београду и то против Обилића из Обилића, а домаћин скоро сигурно рачуна на оба бода.

Према пропозицијама такмичења, две првопласиране екипе са првенства Србије стичу право да се такмиче на квалификационим турнирима за улазак у Прву лигу, који ће се одржати у времену од 9—11. јула ове године. Један турнир ће организовати првак Македоније, док ће право организовања другог квалификационог турнира стећи другопласирана екипа са првенства Србије.

Најопаснији ривали Партизана у борби за прва два места су: Бечеј (Бечеј), Железничар (Ниш) и ПИК (Апатин), који долазе у Београд, док „црно-бели“ гостују само у Ади и Прибоју, где се састају са Потисјем и ФАП-ом. Према распореду одигравања утакмица, а он је заиста повољан, не би смело да се догоди никакво изненађење. То значи да наши рукометаши морају заузети једно од прва два места. Можда би и више одговарало ово друго решење, јер би тада Партизан био организатор квалификационог такмичења.

Екипа игра у истом саставу, као и прошле године са овим играчима; Станић, Гавриловић, Поповић, капитен Мартинчевић, Петковић Боривоје, Чех, Петковић Бранислав, Симиџија М, Симиџија В, Томаш, Вукаловић, Диклић, Анђелковић и Шелмић. Једино недостаје Бранковић, који је отишао на одслужење војног рока, а био је стандардни члан прве седморке.

И поред врло тешке ситуације (без терена за тренинг и утакмице, као и недовољно материјалних средстава) у рукометном клубу влада оптимистичко расположење. Предузете су многе мере да би се санирала оваква ситуација. У том циљу врше се и преговори са кошаркашким клубом Партизан око оспособљавања кошаркашких терена и за рукометно такмичење. Док су преговори у току, рукометаши су и даље без свог терена. То их је приморало да се користе игралиштем београдског Железничара у Савској улици,

Пре извесног времена изабран је и нови председник клуба Боривоје Видовић, од кога се очекује да ће много помоћи овом колективу. Он је за ово кратко време предузео многе акције око оспособљавања терена на Калемегдану, уколико би се преговори са кошаркашким клубом повољно решили, рукометаши Партизана би коначно добили своје игралиште, а самим тим повратили своју верну публику, којој је досадило да јури за својим љубимцима по туђим теренима. У том случају рукометаши би се коначно осећали као код „своје“ куће, а не као пасторчићи у Партизановој великој породици.