Велико име — параван или непромишљено прихваћена заблуда кошаркашког клуба: Није трагично погрешити, али је недопустиво да се настави по старом — Неопходне су промене у политици и техничком руководству
Свестан да не могу ништа ново рећи, прихватио сам се овог посла, уверен да ће чињеница што нисам „специјалиста“ за кошарку помоћи да не будем личан, да овај напис базирам на аргументима логике. Јер, то су потврдиле и многе колеге, истерати вука из нашег кошаркашког клуба, у тренутку кад много лисица наваљује „на месо“, веома је незахвално.
Имао сам пред собом аргументе: Ранко Жеравица је доведен као спас (тим је био у веома незахвалном положају), као чаробњак, који је требало да избави екипу из вишегодишње кризе! И, није успео. Није се (неважно је због чега, то су сви знали), ни могао ангажовати максимално. Партизан је испао, Жеравица је остао. Остали су и други, који су сигурно криви. Остала су трвења, несугласице, оговарања, оставке. Једном речи: нездрава ситуација, о којој је и Извршни одбор Друштва морао да поведе рачуна.
То су чињенице. Све остало: могућности, жеље, путеви којима се могло кренути.
Жеравица
Основна дилема за мене није, као за многе друге, да ли је Ранко Жеравица крив или не? Он није крив!! Али су криви они, који нису били у стању (или нису хтели) да сагледају сву бесмисленост једног апсурдног аранжмана! Они морају да одговарају. Одговорност је њихова што се није успело, а питање је моралних Жеравичиних кодекса зашто је радио толико мало за толико велике паре (500.000 ст. динара месечно). И зашто је дозволио да „мајсторица“ у Сарајеву буде тако слабо припремљена (мислим на екипу), што је олако дозволио да га његов колега-почетник (Ђурић) надмудри?!
Али, у крајњој линији, селектор ипак није крив. Јер:
- Сви у Партизану су знали да он не може бити довољно искоришћен за паре које су уложене;
- Да Жеравица не сме (од КСЈ) да обавља функцију вођења тима, а то је најважније. Партизан није имао вође. Жеравица, по параграфима, то није могао бити;
- Неслагања унутар техничког штаба била су евидентна;
- Нико се није сетио, на пример, да та неслагања елиминише, тиме што ће Жеравици дати одрешене руке, да сам изабере једног сарадника и да њих двојица, искључиво, раде око првог тима;
Сумирано: Жеравица је помогао клубу, његова је, вероватно, заслуга што ће екипа бити појачана неким млађим снагама. Али, он није донео оно основно због чега се доводи један такав стручњак (и улажу те паре) — опстанак! Или је он једноставно био нечији параван, нажалост лош и провидан, или људи у клубу нису добро рачунали!? Жеравица је ангажован, али није довољно радио у клубу, није га било тамо где је најпотребније — на клупи! Половичан (чак ни то!) стручњак Партизану не треба. Њему треба професионалац, који ће стално бити на терену, који ће допринети да се криза преброди.
Руководство
Неке колеге су ми предложиле да за ову рубрику, користим изјаве. Одустао сам: чини се — то би било празно надгласавање, међусобна оптуживања (као безброј пута до сада), а то Партизану, у овом часу, није потребно. .
Покушао сам да разговарам са В. Марјановићем, генералним секретаром ЈСД Партизан. Рекао је оно што смо и очекивали:
— Можда смо интервенисали прекасно? Али, Жеравица није кривац, криви су односи унутар клуба. Почело је то одавно…
Није желео да буде до краја конкретан, мада је имао вербални дуел са Бојовићем, вероватно није хтео да досипа уље на ватру.
- Но, ако Јањић одлази због неслагања са Жеравицом, ако Чермак не може да буде на услузи клубу кад је најпотребније (на старту Друге лиге), ако Пешић одлази — криво је руководство! Ако се у техничкој комисији води борба за примат, ако се учестало — отказима и оставкама — решавају проблеми криво је руководство! Ако је тим поверен једном непровереном стручњаку, Радовићу, човеку без икаквог искуства у тренерском позиву, ако је тај Радовић добио шансу у најнеповољнијем тренутку себе и клуба — криво је руководство. Кривац се не мења ни ако В. Марјановић образложи да клуб није нашао професионалног тренера, „јер су сви квалитетни стручњаци, у том тренутку, већ били заузети“. Шта се дотле радило?
- Зашто су поднели оставке председник Чермак и члан управе и тренер јуниора Бојовић? И да ли су то (о чему се увелико прича) изнуђене оставке?
- Због чега је руководство дозволило да се трзавице и лична нетрпељивост, груписање играча око појединих личности, „плаћају“ преко леђа клуба?
За све ово Ранко Жеравица није крив, већ неко други. Зато нам се и чини прихватљива она прича о Жеравици као паравану нечијих грешака.
Стари апсурди
Све је ово, међутим, било и прошло. Партизан је платио скупо цех. Више није важно ко је крив. Треба засукати рукаве, излечити „болест“, исправити грешке. Нажалост…
Фаталнији од испадања је податак да се у политици клуба (која се није показала добром, самим преласком у нижи ранг) и руководству (тим са таквом традицијом и потенцијалом — Чермак, Јелић, Фарчић, Зечевић, Пешић и плејада младих — које клуб раније није имао — не сме да испадне!) ништа битније није изменило, да се наставља старом, лошом и несхватљивом „праксом!
Конкретно: Жеравица је велики стручњак, тренер светског првака. Можда га није много платити ни милион ст. динара месечно, али да буде заиста у Партизану, да му је клуб изнад репрезентације! Овакав Жеравица, „црно-белима“ нити користи, нити је потребан. То је показао минули шампионат. Па, ипак, сарадња са њим је продужена!!?!
Зашто? Ако овај стручњак, познат као мајстор да укомпонује екипу, да је води — не може бити са тимом, управо у периоду када (надајмо се, ипак) кроз друголигашка такмичења треба стварати тим за Прву лигу: Зашто се заваравати његовим повременим (дан или два) присуством? Зашто правити исте апсурде, на којима је политика овог руководства пала?
Или, у овом тренутку, када је продужена једна бесмислена сарадња (неко духовито примети; уговор не постоји, Жеравица нема никаквих писмених обавеза, клуб има — да плаћа) руководству, које је очигледно добило битку за власт, није било познато следеће:
- Да је истакнути стручњак, у периоду који долази, спречен да помогне Партизану још драстичније него што је то досад био!
- На старту у Другој лиги тренер репрезентације морао је да проведе десетак дана у Пољској и Скандинавији;
- Већ је отишао у Љубљану, где ће остати неколико дана. Наравно, са репрезентацијом;
- Државни тим (и тренер) се мора припремати, а затим путовати, за квалификациони турнир за ЕШ, у Анкару. Вероватно нових петнаестак дана. Као селектор он не сме, са припрема, пустити Чермака да игра за клуб, управо јер је тренер Партизана, да му остали не приговоре!?
- После тога (ваљда морамо успети) долази најмање месец дана припрема и пут у Есен, на Европски шампионат;
- У међувремену (у августу) репрезентација путује на јужноамеричку турнеју (опет скоро месец дана);
- О у том преобимном интервалу, као селектор, Жеравица треба да обиђе и неколико кошаркашких центара у земљи.
За Партизан, чији је тренер, саветник, зовите га већ како хоћете, он нема ни мало времена!!! Све до октобра!
Комисија ИО ЈСД ће вероватно допринети да се ствари разјасне. Међутим, поновљено је толико грешака, направљено је толико неразумљивости, да неко мора да одговара.
Жеравица треба клубу, али ако му се стави на располагање без икаквих ограда. Свако друго решење је — бесмисленост. Он је, можда, само морално одговоран? Међутим, „креатори“ расула и овако тешког стања у клубу, „креатори“ дебакла и апсурдне политике (коју упорно спроводе) морају да поднесу рачуне.
Цена је превелика, да би се преко тога смело прећи.