Та фотографија коју је у колору објавио један познати страни часопис, деловала је језиво својим натурализмом: у првом плану су биле ноге фудбалера са спуштеним чарапама. У ствари то и нису биле људске ноге већ нешто што је само личило на њих: деформисане, избраздане крампонима, попрскане крвљу. Унакажене, личиле су пре на ноге неког верског фанатика после ритуалног шибања или на ноге ратника после окршаја. Снимак који је деловао тако застрашујуће начињен је у колору, разуме се. после неке утакмице. Потражио сам у потпису испод слике име несрећног власника тог унакаженог пара ногу и установио да се зове — Џорџ Бест! И тек тада ме обузела теза помешана с бесом: зар је неки дивљак могао тако сурово да унакази једног таквог фудбалског мајстора? Доведен до очајања, вероватно, употребио је свој последњи (а можда и једини) адут — бруталност да би зауставио једног таквог чаробњака као што је Бест, играча достојног симболике свог имена (најбољи).
Размишљајући над овом фотографијом сетим се да сам једног лета на плажи био запањен многобројним ожиљцима, бразготинама, квргама и отеклинама што су покривале ноге једног такође великог играча, једног пара ногу и установио да се зове — Драгослава Шекуларца. Недавно сам такав исти рељеф невитештва видео на ногама Боре Ђорђевића. Вероватно ништа друкчије не изгледају ни ноге Милана Галића, Јосипа Скоблара, Вукаса, Милутиновића, Бобека, Џајића, Мусемића, Петковића… Али, зато тих ожиљака вероватно нема на ногама једног Болфека, Мите Стојановића, Режека, Кокезе, Чопа, Милићевића, Дојчиновског, Мечкарова, Раца, Попадића, Хаџиабдића, Капиџића, Валеца… Неко ће рећи; па и они су фудбалери и они играју фудбал ногама. и они ризикују… Да, али ту има разлике: првима су ноге средство, а другима — циљ. Први се служе ногама да би остварили своје играчке идеје, машту да би надиграли, а други имају само један циљ да онемогуће игру и играча! И зато, у сударима тих различитих играчких идеја, долази и до таквих неиграчки. тренутака кад престаје игра а настаје обрачун до суровости.
Гледао сам, недавно, у Загребу, како млади Валец, ваљда по тренеровим инструкцијама, злоупотребљава свој таленат и домаћи терен покушавајући да на сваки начин онемогући Бору Ђорђевића. Кад је видео да то не може игром и фудбалским средствима, прибегао је суровим стартовима: увек кад је Ђорђевић имао лопту пред собом он је насртао на њега обема ногама! И наравно, готово увек из тих дуела излазио као „победник“: Ђорђевић је био више у хоризонтали него усправно! Судија Рауш (ах тај Рауш) је примећивао неке прекршаје па и кажњавао, али никада као опасну игру, што је младог Валеца још више храбрило. Зачудо, Ђорђевић на тој утакмици није био озбиљније повређен, али је био поштено премлаћен. Међутим, оно што није успео Валец у Загребу, успели су Којовић и Хаџиабдић у Сарајеву; Ђорђевић је опет повређен! По ко зна који пут у својој не баш дугој каријери!
На Карабурми сам недавно гледао један такође невитешки обрачун: Капиџић, Попадић и Шошкић 90 минута су немилосрдно јурили по терену и тукли Петковића и Сантрача, нарочито кад би били надмудрени, а били су готово увек. Судија Хорват ни једног од ових фудбалских „силеџија“ није ни опоменуо! А могло се десити да ова двојица врсних играча, иначе реконвалесценти, опет иду у болницу!
Или пример несрећног Вахидина Мусемића! Тај врсни играч је, вероватно у својој каријери више био у гледалишту него на терену! Многи центархалфови су дипломирали суровост баш на овом поштеном борцу. Одлазећи са фудбалске сцене, Стјепан Бобек је, ваљда у тренутку искрене срџбе, рекао: „Да није било Владице Поповића вероватно бих играо још 5—6 година!“
Сличне изјаве о сличним костоломцима могли би дати и други наши велики играчи. Сведоци смо да се многе сјајне каријере прекидају насилно, да многи велики играчи бивају спутани нефудбалским средствима.
И зато недавна изјава једног од наших најпознатијих ортопеда проф. др Цветка Ракића да се „у Југославији игра најгрубљи фудбал на свету“ делује, одиста драматично. Јер, ако се овако настави са наших терена ће нестати и онако малобројни фудбалски мајстори. Наши стадиони ће пожелети фудбалске художественике.