Финиш у првенству јединствене лиге Србије (2. лига) у рукомету постаје фарса у којој две екипе покушавају на сваки начин једна другој да доскоче. Ради се о томе што другопласирана екипа треба да организује квалификациони турнир који омогућава улазак у Савезну лигу. Руководство екипа сада увелико ради са оловком у руци и калкулише које утакмице мора да добије, а које сме да изгуби, да би на крају такмичења заузела друго место. То доводи до апсурдне ситуације: најбоља екипа губи и од далеко слабије, јер ће избити на прво место и неће моћи да буде организатор квалификација.

Да би се ово избегло, требало би у пропозицијама избацити квалификације за улазак у савезну лигу са првом и другопласираном екипом, већ да у квалификацијама учествују само првопласиране па да се две најбоље пласирају у Савезну лигу.