Коментар утакмице Партизан — Хајдук 3:4 (2:0)
Када је у питању фудбал онда ништа није извесно осим — неизвесности! Јер, како је могућно да један тим, нота бене, још и домаћин поведе са тако високим скором од 3:0, да буде разигран и да чак ноншалантно поклања гол-позиције, односно не претвара их у гол па да на крају буде побеђен.
Али, драж фудбала, између осталог, је и у томе што су драматични обрти увек могућни. Међутим, у овом тренутку чак и није битно да ли је два бода освојио Партизан или Хајдук. Важније је да је то био фудбалски празник: да је на стадиону било 30 хиљада пријатеља овог спорта и да су два тима пружила гледаоцима прави доживљај.
За разлику од оног јесењег сусрета ових ривала, када је утакмица завршена без голова, ово је био ватромет, спектакл који се лако не заборавља.
Како је сваки тим имао по једно „своје“ полувреме, период када је доминирао, био бољи и разигранији онда остаје да се констатује да је утакмицу ипак одлучила само једна чињеница: да млади голман Београђана у неким интервенцијама није био на висини своје обдарености и то је гостима дало и резултатску превагу.
Дакако, рецимо и то да су Сплићани импресионирали гледалиште својим еланом и моралом и поред тога што је Партизан водио са три гола разлике, односно резултатом који није давао готово никакве наде. Управо у тој чињеници треба гледати повратак Хајдука на стазе старе славе, на оне позиције када Фране и остали нису улазили само да играју, већ и да се боре.
Штета је што су „црно-бели“ у финишу толико попустили да је пала сенка на једну успешну сезону у којој су тако дуго водили главну реч.
Сад кад је свему дошао крај, онда слободно рецимо да га и једва чекамо, јер све своје наде окрећемо према Летњој лиги шампиона и новом првенству у коме ћемо бити богатији за искуство једне сезоне која је, тако је бар изгледало, била „писана за нас“.
Али, као што нико у животу није поштеђен болесничке постеље тако ни у фудбалу нема клуба који није доживљавао тешке тренутке управо онда када је изгледало да ће се све завршити „хепиендом“.
То је фудбал!