Запажања нашег бившег главног уредника

Да ли се по јутру дан познаје? Некад да, али често и не.

Волели бисмо, свакако, да Партизан не буде у првенству онакав каквим се показао у првој утакмици са бањалучким Борцем. Пре свега, зато што вреди знатно више него што је показао и што може више да учини него што је у том мечу дао.

Партизан се „оштрио“ за првенство. У Летњој лиги шампиона као и да није имао већих претензија. Желео је да уигра нову екипу, да макар нађе њене контуре. Такво објашњење је дато за низак пласман у том такмичењу. Тражене су принове. И неке су од њих нађене. Сад тренер Зец има већи избор играча. Обезбеђен је квантитет! Рачунало се, свакако, да се добије и у квалитету, да навала постане убојитија. У Летњој лиги и на првој утакмици у првенству (а то је свакако мало и времена и сусрета, а ипак даје основу, да се извесне опаске учине) Партизан је показао и неке слабости. Највреднија је свакако победа, а њој бисмо додали и срчаност само неколицине играча. Неке досад толико пута виђене и више пута манифестоване мане, своје личне и свога тима, фудбалери су показали у сусрету са Борцем.

Опет неефикасни!

У навалу се вратио Ђорђевић. Дошли су Грубјешић и повратници Смилески и Оларевић. По досадашњим играма, нарочито по оној са Борцем, опет се очитовала стара бољка — неефикасност. Опет мало голова — један из игре и један из једанаестерца. Истини за вољу, и није било много прилика за голове — једна статива и неколико центаршутева који су остали неискоришћени — и то је све. Противник је у другом полувремену, мада је из редова „малих“ клубова и без неког реномеа, имао 3 — 4 врло зреле шансе за голове! И то у Београду! За Партизан са великим претензијама почетак првенства очекивао се са више радости.

Игра преко крила

Тешко је рећи да Партизан нема правих крила. Али да се преко њих мало игра — то се може рећи. Сигурно је, међутим, да се могло играти више. То су у два-три маха добрим потезима показали Бјековић и Радаковић, мада нису били „задужени“ за та места. Тако се и сада поновила стара појава: — да се преко крила мало игра, да су већина у средини, а њихов простор се слабо користи. Право је чудо како већина играча навале упорно, мада безуспешно, тежи да се пробије до гола кроз средину, кроз густу одбрану противника, кроз његов најбоље брањени део терена. Кроз средину, истина, води најкраћи пут до гола, али је он и најтежи, претворен у одбрамбене бедеме, често у „бункер“. Могу се прећи један-два играча. Добром дриблеру пође за руком да и тројицу каткад превари, али ту су и други. Не може се упорно и увек право на гол. Старо је правило да се крила неминовно морају више и упорније „бацати у ватру“. Она могу једноставније и брже, без много препрека да створе повољне шансе за ударац на гол. Партизан ту могућност мало користи. Игра преко крила најсигурније и најбрже разбија одбрану противника, разређује његове бедеме. То у првом реду треба да прихвате сама крила, али и други играчи како би их редовно упошљавали. Иначе, голова ће и даље бити мало.

Ризични потези одбране

Читавих двадесет минута другог полувремена Партизанова одбрана се поштено мучила са навалом Борца. Навијачима су срца „силазила у пете“ од опасности пред голом Кнежевића. Противник је имао чак две-три зреле шансе да постигне поготке. У тим минутима одбрана је тешком муком одолевала. У свему томе највише забрињава ризична игра у свом шеснаестерцу изражена кроз попречне комбинације и ноншалантна враћања лопти голману.

Надајмо се да за овакве опаске више нећемо имати прилике, јер ово је само „мршав“ почетак првенства. И јутро — по коме се дан не познаје.