Осврт на недавно завршено европско првенство у атлетици: Најлепше такмичење у историји „краљице спортова“. Боје Југославије бранило и пет атлетичара Партизана. Јоже Међимурец, уз Веру Николић и Данета Корицу, наш најуспешнији такмичар

Од 10. до 15. августа очи спортске јавности биле су окренуте према Финској, тачније у њен главни град Хелсинки, где се одржавало Десето европско првенство у атлетици.

На прекрасном Олимпијском стадиону постигнути су сјајни резултати. Преведено сувопарним језиком статистичара: три светска и два европска рекорда, 23 рекорда шампионата и два изједначена и преко 30 националних рекорда — то је биланс какав још није забележен у историји овог такмичења. Зато ће се ово јубиларно првенство памтити као важан догађај у животу „Краљице спортова“. И не само по вредним резултатима него и по борбености такмичара и узбуђењима, која су нам приређивали у готово свакој дисциплини.

Имао је право један новинар када је у свом извештају из Хелсинкија рекао: „Они који имају слабо срце боље да нису дошли на стадион“. То исто важило је и за гледаоце крај малих екрана широм Европе. Феноменалне трке на 5000 и 10000 м. нису могле оставити „мирне“ ни оне најхладније. А и како би — када тако нешто још није виђено у историји атлетике.

Од радости до разочарања

И ми, Југословени, са великим интересовањем пратили смо шта се догађа у финској престоници. Не без разлога. Деветнаест младића и осам девојака носило је на својим грудима грб Југославије и тако примило велику обавезу — да брани част и углед нашег спорта. Неки од њих својим резултатима и раније су изборили место у сам врх европске и светске атлетике, па смо нестрпљиво очекивали да их видимо у директној борби са својим противницима.

И шта се догодило?

Показали су различити успех — од златне медаље, до потпуног подбачаја. Али то је увек тако када се на једном месту истовремено нађе велики број добрих такмичара.

Браво, Јоже!

Боје југословенске репрезентације бранило је и пет атлетичара Партизана: Међимурец, Караси, Фарчић, Кошутић и Стојичевић.

Осим Међимурца који је заузео седмо место на 800 м. остали нису били запажени, у веома јакој конкуренцији Кошутић (скок у даљ) и Стојичевић (110 м. препоне) нису успели да со пласирају у финале, мада су у квалификацијама постигли солидне резултате. Фарчић је одустао у маратону а Караси се такмичио само у штафети 4×100 м која због слабе измене палице није ни завршила трку.

Јоже Међимурец је уз Веру Николић и Корицу био најистакнутији југословенски представник на првенству Европе.

Овај талентовани момак, откриће Драга Штритофа, из дана у дан израста у атлетичара великог формата. Пре пет година, као војник, први пут је стао на атлетску стазу и те исте године освојио првенство Југославије на 400 и 800 м. Почиње редовно да тренира и успеси се ређају метеорском брзином. Опет је државни првак, затим балкански да би убрзо био и државни рекордер на 800 м, када је у једној сјајној трци, у италијанском граду Сијени оборио Випотников рекорд стар десет година.

„Од свих успеха најдражи ми је овај последњи, који сам постигао у Хелсинкију“, рекао нам је Јоже при повратку у домовину. Међимурец то овако објашњава:

„Седми сам у Европи, иза мене остали су такмичари из Италије, Пољске, Шведске, Немачке, Данске, дакле из земаља које су одувек имале одличне средњопругаше.

„Ја сам био најмлађи такмичар у својој дисциплини по атлетском стажу и са најмање интернационалног искуства, које је тако потребно на оваквим такмичењима.

„Посебно ме радује што сам први Југословен и први Балканац који је до сада успео да се пласира у финалу европског шампионата на 800 м… али то је већ за нама“, уверава нас симпатични Словенац, сада натурализовани Београђанин и додаје: „Ја већ мислим на оно што ме сада очекује“.

„То су, ако се не варам, Балканске игре?“

„Баш тако! Почетком септембра у Загребу требало би да одбраним титулу најбољег.“

„Можемо ли се надати и новом југословенском рекорду?“

„Не! Интересује ме само победа. Али, после Загреба одлазим у Берлин, где ћу на једном великом атлетском митингу покушати да трчим боље од 1:47,0.“

Шта је са Карасијем?

Најбољи спринтер Југославије Ивица Караси већ дуже времена није у форми. На овогодишњем првенству Југославије његов рекорд на 100 м (10,3) оборио је Крижан, а Караси је у истој трци заузео тек треће место. На европском шампионату појавио се само у штафети, која је доживела дебакл.

Многобројни љубите атлетике питају се шта је са „летећим Југословеном“, како су га сами назвали.

До закључења нашег листа нисмо успели да ступимо у контакт са Карасијем и од њега изнудимо прави одговор.

Незванично смо дознали да је лечио једну повреду и једно време био окупиран послом на радном месту, тако да није редовно тренирао.

Познавајући Карасија, вредног и марљивог спортисту, верујемо да ће пребродити ову тренутну кризу и да ћемо га опет гледати како први улази у циљ трке на 100 м., дисциплине с којом се прославио у земљи и једном делу Европе.