Разговор са Владом Марјановићем генералним секретаром ЈСД Партизан

П. ВЕСНИК: Последњих месеци чланови СД Партизан постижу веома запажене резултате (светски рекорд Мирјане Машић, европско сребро Светомира Белића, рекорди Јоже Међимурца, шампионски трон Миливоја Каракашевића и други), није ли то знак да долазе бољи дан за СД Партизан?

МАРЈАНОВИЋ: Иако је рано о томе говорити, обзиром на двогодишњу кризу у којој се наш колектив изненада нашао. ми смо задовољни што су клубови СД „Партизан“ уложили огромне напоре да већ ове година постигну боље спортске резултате. Нас, међутим, више од тога радује чињеница да су се клубови тако брзо и добро организовали, и у материјалном и у кадровском погледу. То нам даје гаранцију да ће спортски резултати у наредним годинама бити још бољи.

— Наше друштво — наставља Марјановић — већ данас окупља највећи број репрезентативаца, рекордера, олимпијских кандидата и других квалитетних спортиста. Наше екипе су, уз то, састављене углавном од младих и перспективних спортиста, чији ће резултати тек у комбинацији са неопходним искуством бити још блиставији. Партизан поново постаје привлачан за младе талентоване спортисте. Све је то наговештај бољих дана нашег спортског друштва.

П. ВЕСНИК: Материјална база је битан, ако не и најбитнији предуслов напретка једног спортског друштва. Да ли се у том смислу могу очекивати бољи услови за рад и развој Партизанових спортиста?

МАРЈАНОВИЋ: Оног тренутка кад је престала традиционална помоћ ЈНА, Партизан се нашао у незавидној материјалној ситуацији. Ми нисмо били спремни, организационо, да ове тешкоће брзо и ефикасно савладамо. Због тога смо морали одмах да се реорганизујемо и да кризу, која је претила озбиљном распаду већини наших клубова, доста брзо мада не и безболно пребродимо. Први наш задатак био је — да дефинишемо статус нашег друштва као београдског спортског колектива. На то су нас упућивала и савремена друштвена кретања. Морам рећи да све то није било ни мало лако. Било је, чак, и жестоких отпора. Тако смо се нашли у апсурдној ситуацији да доказујемо да смо оно што јесмо — београдско друштво, јер је наше деловање везано за Београд, а наши спортски резултати припадају овом граду. Захваљујући нашој упорности, а и доброј вољи друштвено-политичких форума града и републике Србије, Партизан данас равноправно са осталим београдским друштвима учествује у расподели свих средстава намењених спорту. Посебно смо захвални политичким организацијама које су допринеле стварању трајнијих и спокојнијих извора прихода, а тиме бољег и праведнијег третмана спорта у нашем друштвеном животу.

П. ВЕСНИК: Шта је, у овом тренутку, императив дана спортског друштва Партизан?

МАРЈАНОВИЋ: Ми немамо један, већ више императива!

1. Већ дуже времена смо у преговорима са Савезним секретаријатом за народну одбрану да се спортски објекти стадиона ЈНА предају на управљање нашем друштву. И поред доста објективних тешкоћа око овог питања, оно ће бити повољно решено;
2. Даље осамостаљивање, кадровско и материјално наших клубова је такође један од императива политике нашег друштва.
3. Спорт је, нажалост, често био ван друштвених кретања, због својих субјективних слабости. То нас обавезује да се још више ангажујемо да наши спортски клубови буду увек у току друштвених кретања.
4. Тежња ка отварању нашег друштва према грађанима је стална и приметна. Ми желимо да примимо што више омладине у наше редове, да будемо заиста спортско друштво овог града.

П. ВЕСНИК: Многи истакнути пријатељи „Партизана“ у његовом клупском листу су изразили жаљење што бројни „Партизанови“ симпатизери нису у прилици да се окупљају, као што то чине симпатизери других клубова и да на тај начин, и ван трибина спортских борилишта, доприносе јачању и популарности свог друштва.

МАРЈАНОВИЋ: Неоспорно да је то један од наших највећих проблема, мада је то наслеђена последица поратног начина организовања спортских друштава. Тада се, некако, сматрало да су спортски колективи „комбинати“ за производњу врхунских спортиста и резултата. И ништа друго. Зато је у том смислу била усмерена и целокупна политика врхунских спортских колектива, па и нашег. Последице такве политике су данас веома очигледне у свим друштвима, а у нас нарочито, јер је друштвени живот готово сасвим занемарен. Одлучили смо, зато, да добијањем објеката на употребу учинимо крај тој изолацији.

— Ми у Партизану смо посебно поносни што имамо тако велики број истакнутих јавних и културних радника наших пријатеља. То нас посебно обавезује да контакте између њих, спортиста и спортских радника, учинимо сталним и непосредним. Зато имамо у плану отварање друштвених просторија где би се окупљали пријатељи Партизана. Чак намеравамо да ускоро формирамо Клуб познатих Партизановаца, од којих очекујемо много помоћи у даљој афирмацији наше спортске породице.