Хроника и ехо Партизановог академског протеста на суђење и манир загребачког арбитра инж Ивана Франковића на утакмици у Марибору: Тешке оптужбе репрезентативаца Ђорђевића (искључен са сломљеном ногом), Бјековића, Пауновића и Вукотића. — Манир судије Франковића; „Нека вас чува милиција“! — Делегат Мирослав Лукић и судија Иван Франковић из истог места! — Партизан констатује кривицу Бјековића и Ђорђевића, али пита: Када ће већ једном неко да позове на одговорност самовољне арбитре? — Тема за размишљање: да ли о одговорности професионалаца могу неприкосновено да одлучују аматери?

У свакој другој прилици Партизан би вероватно био задовољан са освојеним бодом на пословично неугодном игралишту у Марибору. Овог пута Партизан је донео бод из Људског врта, али истовремено и импресије пуне горчине и жучи које је морао да излије…

Револтиран и увређен истовремено, Партизан сазива конференцију за штампу да би објаснио „мариборски случај“ онако како су га видели, доживели и осетили „црно-бели“ фудбалери и руководство екипе.

Дневна штампа кад ехо прати узбуђен глас репортера Радио-Београда Петра Лазовића, који је током за Партизан тужног недељног поподнева из Марибора јавио да је и њега, неутралног посматрача, најблаже речено зачудио манир загребачког судије Франковића, његов однос према фудбалерима Партизана…

Црна хроника

Бод остављен у Марибору је најмање оно о чему фудбалери и руководство Партизана данас размишљају. Није то ни први ни последњи бод који Партизан губи у шампионатској трци. Оно што је Партизан изгубио у Марибору и преко чега не жели да пређе је — вера у фудбал!

• Бора Ђорђевић, фудбалер коме је мана што на терену није у стању да калкулише, чија љубав за игром, за фудбалском лоптом у други план баца све оно што фудбал као сурогат прати, искључен је у тренутку када је лежао на земљи са сломљеном ногом! Фудбалер Марибора Кланчник, који га је у Партизану тврде, намерно повредио, остао је у игри. Бора Ђорђевић искључен је зато што је „опсовао и вређао судију Франковића“.
• Из игре је искључен фудбалер Партизана Бјековић који је намерно, без лопте, ударио по ногама фудбалера Марибора Рашовића. Гест Бјековића уследио је као реакција на тежак фаул Рашовића, који га је ногом погодио између плећки.
• Тројица фудбалера Партизана су записани — четворица су повређени, што је констатовано медицински.

Осмех судије Франковића

Загребачки судија Франковић, или „инжењер Франковић“, што он не пропушта да истакне, према речима вође пута фудбалера Партизана Ђуре Ђурашковића „фаворизовао је грубу игру Мариборчана“.

Ђурашковић је изјавивши ово за штампу био најблаже речено дипломатски неодређен, није желео да каже све оно што мисли и осећа, вероватно зато што нема искуства као руководилац екипе, а као човек који је до јуче био само један од хиљаде заљубљеника у фудбал, није желео себи да призна да је истина све оно што му је Марибор приредио, као човеку и спортском раднику.

Инжењеру Ивану Франковићу у Партизану гласно замерају не на његовим грешкама, које могу да буду људске и објашњиве, већ на маниру, ставу који често није био довољно људски, у сваком контакту са фудбалерима Партизана.

Да цитирамо:

БОРА ЂОРЂЕВИЋ: „Са неодређеним осмехом на лицу судија Франковић ме је посматрао како се у болу превијам на земљи. Када сам желео да му се обратим, багателишући ме узвикнуо је да ме однесу са терена, „јер ми није ништа“. То је досад најнепријатније што сам у фудбалу доживео. Био сам тривијалан, опсовао сам, али то је најмање што сам могао да му кажем, то није ни приближно ономе што према том човеку осећам“.

НЕНАД БЈЕКОВИЋ: „Када ме је Рашевић ударио ногом међу плећке, када сам осетио у том скоку и ударцу намеру која је угрожавала мене као човека, нисам могао да се уздржим. Када ће арбитри да схвате да им није искључива дужност да свирају аут или корнер, већ да буду команданти игре, њени регулатори, да им је највећа дужност да штите игру и фудбалере“.

БЛАГОЈЕ ПАУНОВИЋ: „Када сам се обратио судији Франковићу с молбом да нас заштити од грубости фудбалера Марибора, одговорио ми је да се обратим милицији“!

МОМЧИЛО ВУКОТИЋ: „Судија Франковић, кад сам се пожалио на грубу игру Мариборчана, насмејао се и запретио да ће и мене да искључи“.

То говоре најбољи фудбалери Партизана, државни репрезентативци:

Ђуро Ђурашковић. новинар, главни уредник „Комуниста“, кад би отворио срце могао би да исприча како му је судија Франковић у вербалном дуелу после утакмице рекао како он може да „свира што му је воља“.

Рука руку мије

Судија Франковић је у праву, он може да „свира што му је воља“, али ту мора да постоји јака и правична судијска организација која исто тако може да каже „свирај, свирај, али и за појас задени“.

Уосталом, ту је и делегат који може да каже своју реч. Али…

Делегат на утакмици у Марибору био је Загрепчанин Мирослав Лукић. Несимпатично је почети причу о делегату констатацијом да су судија и делегат из истог места — Загреба. Тек, оно што је Лукић у протоколу записао, бледо је, не може да помогне онима који желе да о утакмици у Марибору стекну о6јективан суд. А делегат Мирослав Лукић је због тога и послат у Марибор.

„Меч је добро организован. Утакмица је била фер све до изједначења. Тек касније дошло је до оштрих дуела. Франковић је водио меч врло добро“.

О делегату може да се разговара конкретно и у принципу. Оно што је и конкретно и у принципу, то је да делегат и судија не би смели да буду личности из истог места, и да је потребно стално мењати и проширивати списак делегата. Јер, довољно је да се судија и делегат два пута сретну на дужности, па да се интимизирају, да им буде у крајњој линији непријатно један о другоме нешто лоше да кажу.

Партизан

Ево неколико питања за делегата Мирослава Лукића из Загреба:

• Зар су за вас „оштрији дуели“ они у којима је једном фудбалеру сломљена нога, а тројица су повређена. Зар су за вас „оштрији дуели“ и зар је за вас судија Франковић „водио меч врло добро“ када је искључио из игре фудбалера са сломљеном ногом, а оног који је повреду изазвао оставио у игри?
• Зар је за вас суђење „врло добро“ када оно санкционише само једног од партнера?

Партизан, веран себи да не ствара злу крв између свог клуба и судијске организације, води академски дијалог. Оно што импонује то је да директор Паповић пре сваког разговора на мариборску тему истиче неопозиво да су Ђорђевић и Бјековић криви што су непристојно и недисциплиновано реаговали. Међутим, Партизан се пита докле арбитри могу некажњиво да се исто тако непристојно понашају према фудбалерима, да их провоцирају и при том, касније, као на пример Франковић, кажу да они свој посао обављају аматерски, а да професионалци, фудбалери, морају да слушају.

То што су професионалци, што од фудбала живе, аргумент је у рукама фудбалера. Без обзира колико то можда непедагошки звучало, много је лакше пронаћи међу нама Југословенима аматере Франковиће, него професионалце Ђорђевиће и Бјековиће. Уосталом, професионалац Ђорђевић ће професионално и да испашта — и он и његова породица без неколико стотина хиљада динара казне и незарађених премија — а судија Франковић је и после оваквог мариборског суђења наплатио свој ни мало аматерски хонорар.

Партизан диже свој глас и можда некоме личи на Дон Кихота, можда ће његов глас да се разбије о крила ветрењаче ФСЈ и СФСЈ, али, ипак је боље пуцати, па макар и у ветар, него ћутати.

Данас је погођен Партизан, сутра ће бити погођена Црвена звезда, Динамо, Хајдук… Поставља се и питање одговорности тренера који, није то ништа ново, саветују своје фудбалере да играју грубо и погибељно.

Није у опасности Партизан, није у опасности ни Звезда ни Хајдук, ни Динамо. Црни облак надвио се над фудбалску игру, јер, када буде морало да се лечи, може да буде касно.

У овом тренутку зло још увек може да се спречи.