КРОЗ НАШУ ЛУПУ

Човек се узбуђује пред лепим, одмара над смешним, а гнев замењује доброћудном иронијом. Међутим, од доброћудне ироније до отровног цинизма растојање је врло мало, а то смо најбоље осетили у манифестацији Ивана Франковића, делиоца правде (вај, како то у овом тренутку апсурдно одзвања!) на утакмици Марибор — Партизан када је Бора Ђорђевић са болом због сломљене ноге у свој својој беспомоћности био присиљен да гледа његово гиздаво лице, цинизам у очима и речима „Изнесите га, није му ништа!“

Тај цинизам судије Франковића, под таквим околностима, био је варница за људски бес немоћног фудбалера и његову неспортску манифестацију изражену кроз ординарну псовку.

Нас у овом тренутку не забрињава птичја душа судије Франковића, већ његова претензија на дефинитивност („Изнесите га, није му ништа!“) и његов јасно маркирам једнострани став према догађајима на терену. Он је тако судио на тој утакмици да су сви објективни посматрачи остали у уверењу да су у једном тиму његови миљеници (Марибор), а у другом непријатељи (Партизан).

Њему тако обављење посла није срам у образ натерало, већ је и после утакмице остао суров према свакоме ко је на било који начин персонифицирао Партизан.

Судија је, између осталог, и врело васпитања играча на терену. Франковић је у Марибору управо било антипод тога! Он ни у једном тренутку није настојао да заштити игру и фудбалере, већ је удварајући се домаћину поспешивао њихову грубост.

Епилог је познат. Један млад човек, муж и отац лежи у болници. Један ас који с правом поезијом игра фудбал лишен је могућности да обавља свој посао, да помогне своме клубу и да пружи уживање поштоваоцима његове вештине.

Бора Ђорђевић је тек крочио према стазама фудбалска зрелости и брутално је пресечен у настојању да свој таленат уздигне до савршенства. Томе је допринео судија Франковић својим махнитим настојањем да помогне насиљу и спречи вештину.

Тако ће дуго Бора Ђорђевић на јави и у сну имати пред собом затворено лице и циничне очи једног судије, који је на њихове вапаје остао глув као топ и спор као правда. Тако је Бора прерано схватио тај страшни смисао насиља и неправде на фудбалском борилишту. И не само то: уверио се да због малициозности и цинизма других можемо истински патити и још дуго живети у неспокојству уколико се такви, као судији Франковић, не одстране из спорта.