Још један успех „црно-белих“: Тренеру Бати Радовићу припада заслуга за рад са надама

После паузе од осам година јуниори Партизана постала су прваци Србије.

Многима се чинило да ће 1971 године за кошаркашки клуб Партизан представљати најтужнији период: Мушка екипа испала је из Прве савезне лиге, јуниори су заузели треће место у Србији, а на државном првенству били су претпоследњи. Све ово говорило је о стагнацији и црним перспективама.

Међутим, било је потребно само неколико месеци и да се ситуација из корена измени.

Приче и дискусије замењене су интензивним радом како са првом екипом, тако и са јуниорима.

Прва екипа се после серије победа над својим ривалима вратила у Прву лигу и изборили се да се такмичи у осмини финала Купа Југославије.

Сада је дошло и оно што највише радује и обећава да ће перспективе кошаркашког клуба бити светлије.

Јуниори су прво постали прваци Београда, а затим преко полуфинала првенства Србије у Свилајнцу, где су сви противници побеђени са троцифреним резултатом (директни конкурент за прво место Црвена звезда из Београда са 38 кошева разлике). На првенству Србије, такође су сви противници побеђени, док је прошлогодишњи првак Раднички побеђен са 31 кошом разлике.

Још једном се показало да се рад са јуниорима мора исплатити. Ово је била правилна оријентација — стварајући сопствени кадар, који ће „црно-бели“ данас носити од првог кошаркашког корака и који никад неће изаћи из велике породице Партизана.

Кошаркашки клуб Партизан се мора поносити генерацијом Иљадице, Беравса, Каљевића, Мартиновића, Дамјановића, Пујаза, Стојићевића и осталих. Уосталом и селектор јуниорске репрезентације Мирко Новосел указао је поверење Беравсу, Каљевићу, Иљадици Звонку и Мартиновићу, који су то поверење и оправдали. Мартиновић је освојио са осталим друговима прво место у Европи у категорији кадета (млађи јуниори), а Беравс, Иљадица и Каљевић су кандидати за селекцију која ће учествовати на јуниорском првенству Европе 1972. године.