КЛУБ ПОЗНАТИХ ПАРТИЗАНОВАЦА

Хусеин Тахмишчић. Песник и Сарајлија који често долази у Београд, највећма када игра Партизан. Таквом једном пригодом смо га и срели у Београду и тако је настао и овај разговор.

П. ВЕСНИК: Откада навијате за Партизан?

ТАХМИШЧИЋ: Од рођења. Поново сам се родио кад сам са четрнаест година отишао у партизане… Не знам да ли тај датум мог рођења признају и матичари.

П. ВЕСНИК: Како навијате за Партизан?

ТАХМИШЧИЋ: Срцем. А после пораза надом — да ће друге недеље бити боље.

П. ВЕСНИК: Ви живите у Сарајеву, а Партизан најчешће игра у Београду. Зар вам то није предалеко…

ТАХМИШЧИЋ: Није. Ја сам са Партизаном обишао четири континента: човековој жељи за победом нема граница.

П. ВЕСНИК: Како тумачите околност да за Партизан навијају многи песници?

ТАХМИШЧИЋ: Партизан међу песницима има доста навијача. Али у нашој новијој поезији још увек нема и достојне песме. Партизан је вечита младост нашег фудбала, а поезија вечита младост човекова. Па, ваљда, зато.

П. ВЕСНИК: Да ли је фудбал довољно добра игра за данашњег човека?

ТАХМИШЧИЋ: Јесте. Подсећа на време у коме живимо: веома је динамична, Затим, фудбал може да се воли једнако као и све што вреди у животу. И, најзад, резултат фудбалске утакмице је неизвестан као и сам живот.

П. ВЕСНИК: Партизан је увек био југословенско спортско друштво. Како да то и даље остане?

ТАХМИШЧИЋ: Сви његови спортисти треба да верују како је југословенство наша шанса: и у стварима духа и у стварима спорта. А ми, пријатељи Партизана, морамо измислити начин да се чешће виђамо и да утичемо на његов положај у Југославији и у свету.