Представљамо вам нову наду „црно-белих“: Спринтер Габор Ленђел се бави и музиком и на оба колосека дејствује са пуно успеха
Када је 1966. године петнаестогодишњи Габор Ленђел закорачио у свет атлетике, нашао се у лавиринту пуном искушења. Годину дана трајало је лутање. Излаз никако није могао да нађе. Један пут га је водио на црвену стазу, пуну обавеза и неизвесности; стазу која је захтевала пуно напора и фанатизма, али која је обећавала спортску славу. Други пут, који је био много интересантнији и лакши, водио је у свет забаве, музике и младалачке радости.
Није могао а да се не диви своме тренеру Сикору Палу, који је с пуно вере и ентузијазма, тренирао њега — „велику наду“ југословенске атлетике. Пал је чврсто веровао да ће од овог дечака једног дана постати прави ас. Много пута му је прогледао кроз прсте недолазак на тренинг, затварао уши када су га другови из колектива критиковали. Чекао је тренутак када ће његов пулен доказати да је „рођен“ за атлетичара и да његов тренер није грешио када је толерисао његове дечачке грешке.
Можда ту и треба тражити узрок ноншалантног понашања Ленђела. Сматрао је да за талентованог спортисту не важи правило — тренинг и само тренинг! Кад год би му се указала прилика, настојао је да измигољи из руку тренера. „Златна рибица“ тешко је подносила стегу акваријума.
Сегедин — прекретница
А, онда, дошло је путовање на међународни турнир у Сегедин. Изненадио је све присутне. Претрчао је стазу у изванредном времену 11,3. Био је то уједно и први рекорд овог младог спринтера! Када је ступио на победничко постоље, чуло се међу стручњацима: „Рођена је нова звезда југословенске атлетике!“ А, он је био радостан, не зато што је освојио прво место, већ што је оправдао поверење свог тренера, који је безгранично веровао у његов таленат, у њега као спортисту. Једном речју, радовао се што је осетио да га атлетика тихо подјармљује и да почиње да живи за њу.
Трка у Сегедину била је прекретница у Ленђеловом животу. Чврсто је одлучио да се сав посвети тренирању, да се одрекне свих задовољстава и искушења, којима је један млад човек изложен.
Тренирао је под врло тешким околностима. Често стаза на фудбалском стадиону у Суботици није била слободна за атлетичаре, јер су у то време тренирали фудбалери. И поред тога марљиво је радио и резултати су се низали сами по себи. Постао је вишеструки јуниорски рекордер на 100 метара који и данас држи (10.4). Постигао је запажене резултате на 200 метара са временом од 21,6 секунди. Био је јуниорски првак Балкана.
Жал за Минхеном
Таленат удружен са озбиљним тренингом, дошао је до изражаја: уврстио га је у југословенску репрезентацију, која је два пута освајала златну медаљу на Балканским играма (у штафети 4×100 метара). Иста та екипа оборила је државни рекорд у времену 39,7 секунди.
Право је задовољство гледати Ленђела на атлетској стази. Данас стручњаци очекују још боље резултате од овог врсног спринтера. Можда би се његово име још неколико пута уписало у анале наше атлетике да није дошла изненадна одлука Југословенског олимпијског комитета да штафета 4×100 метара не иде на Олимпијаду, јер није испунила норму.
„Заиста жалим због ове одлуке“, каже Ленђел. „Са толико воље и жара сам се припремао за ово највеће такмичење. Појединачно сви из екипе боље трчимо него у време када смо оборили рекорд. Разлог, што нисмо испунили норму, не лежи у нама, већ га треба тражити на другој страни. Честа смењивања тренера довела су до тога да штафета није добро увежбана, јер је сваки тренер имао своју идеју о нашем припремању за Минхен. Учињена је заиста велика неправда, што моји другови и ја нећемо бранити боје наше земље на Олимпијади.“
Ове године Ленђел је тренирао као никад до сад. По узору на Немца Хари Армонда до најситнијих детаља разрадио је са тренером Бранковићем план рада. Покушаће све да у наредној сезони обори рекорд на 100 метара у сениорској конкуренцији.
Друга страст — музика
За Габора Ленђела се с правом може рећи да спада у ред спортиста-феномена. Он није само изванредан атлетичар, који попут вихора фијуче атлетским стазама, већ се исказује и на пољу уметности. Наиме, већ десет година он и душом и телом припада музици. Свира виолончело, клавир и гитару. Написао је велики број композиција од којих је свакако најбоља „Падао је снег“. На овогодишњем Омладинском фестивалу у Суботици Ленђел је за ову мелодију добио прву награду и тиме „отворио“ врата у свет музике.
Конкурисаће на „Београдском пролећу“, „Загребу 72“ и фестивалу „Омладина 72“ са новим делима. Уколико би нека од његових композиција ушла у ужи избор ТВ гледаоци и љубитељи спорта имали би задовољство да поздраве његов успех и на овом пољу.
Двадесетогодишњи Габор Ленђел је тек месец дана члан атлетског клуба Партизан. Приступио је „црно-белима“, јер је међу њима имао и највише пријатеља. Међимурец, Караси, тренер Бранковић и остали, били су ти, који су га оберучке прихватили када је дошао у Београд на студије. Задовољан условима под којима ради и тренира верује да ће бити од велике користи једном од најбољих атлетских колектива у земљи.
Доласком Ленђела Партизан је добио много.
Остаје нам да сачекамо како ће се у бољим условима обликовати једна несумњива даровитост.
Лична карта
Габор Ленђел — Рођен је у Суботици 11. априла 1951, године. Спортску каријеру започео је 1966. године у Спартаку. Такмичи се у дисциплинама на 100 и 200 метара. Као и у штафети 4×100 метара.
Вишеструки јуниорски рекордер на 180 метара (време 10,4 секунде). Био је у саставу екипе, која је оборила државни рекорд у дисциплини 4×100 у времену 39,7 секунди, што представља седмо време на свету.
Два пута је освајао златну и два пута сребрну медаљу на Балканским играма.
За јуниорску репрезентацију наступио је 7 пута, док је боје А репрезентације бранио 9 пута.
Студент је Више туристичке школе.
Неожењен.
У Партизан је прешао из суботичког Спартака октобра месеца 1971. г.