КРОЗ НАШУ ЛУПУ
Има играча који својом појавом на терену ковитлају ветар с највећих висина. У Партизану такви појединци су Иван Ћурковић, Бора Ђорђевић и Илија Катић. У недељу смо после толико месеци имали пред собом ту најбољу јаву: они су истрчали на снежни покривач терена стадиона ЈНА. Било је хладно у ваздуху и топло у срцима навијачима „црно-белих“. Јер: у питању су асови који се могу мерити са најнепролазнијим личностима нашег фудбала.
Сигурно је да они нису пружили игру достојну својих моћи. Али, већ сама спознаја да су они ту, да су здрави и спремни да помогну своме тиму довољна је да озари сва лица присталица Партизана. Са том тројицом мајстора фудбала и Николом Будишићем, играчем узбуђујуће снаге, „црно-бели“ ће имати тим шампионског потенцијала. И не само то: ни једна екипа неће бити јача од комплетног Партизана! А у том такмичењу тимова једнаких снага неизвесност је увек присутна. Дакако, то ње значи да ће момци Гојка Зеца бити и прваци али је једно сигурно: без Партизана се неће формирати врх табеле!
Ћурковић је увек у суперлативу свог фудбалског живота и тешко нам је замислити да и он може да погреши, да не буде сигуран, непобедив… На утакмици са Вележом могло се уочити да је пауза била предуга али оштром оку није могло промаћи да је то питијски играч, таленат и халуцинантан голман. Његова чула увек осете опасност, он предвиђа и — спасава. С њим одбрана пева као звоно!
Бора Ђорђевић нас је још једном уверио да не дишемо мирно кад он игра: увек се узнемирено трзамо, јер је непредвидљив у својој маштовитости па нам стално пружа понешто од својих великих моћи и умећа. У недељу он није имао снаге за право дело. Оно Ђорђевићевско тек треба да дође. За све нас је у овом тренутку битно да је Бора оздравио и да последица неће бити.
Илија Катић нас је још једном уверио да је трчање, залагање и служење саиграчима и тиму за њега једина фудбалска стварност. Он је на терену увек узбуђен, активан, брз и неуморан. Сав је у некој чудној грозници. У њему увек ври неки немир и зато се он „празни“ на један благотворан начин: даје беспоштедно себе и немерљив је његов допринос за екипу.
Повратак те тројице асова присталицама Партизана враћа изгубљену веру. Ћурковић, Ђорђевић и Катић су интерпретатори фудбала које навијачи највише цене. Они неумољивом благошћу своје вештине побеђују оне којима је снага у мишицама и бруталности.
После недељне утакмице у комплетности Партизана све казује да су проклетства остала за нама. Нови лист је окренут. Сад ћемо гледати фудбал с много фантазије, живости и успеха. Невоље већ припадају прошлости. И за утеху онима који су све то издржали треба рећи: правог живота нема без великих болова и великих радости!