… у тој Хамлетовој реченици садржана је спортска егзистенција новог Београђанина, кошаркаша Дражена Далипагића. — Представљамо нове асове
На три овогодишње првенствене утакмице кошаркашког клуба „Партизан“ један високи, плавокоси младић привлачио је на себе пажњу присутних. За тог младића, који се зове Дражен Далипагић, заинтересовали су се сви — публика, тренери, кошаркаши посленици. Занимали су се и представници „седме силе“, који упорно трагају за открићима. Не без разлога. Тај младић који потиче са врелог мостарског асфалта задивио је својим играма у Партизановом дресу. Називају га највећом надом наше кошарке. Да ли ће та нада остати само нада и ништа више или ће се развити у врсног кошаркаша, то сад зависи само од њега. Пружена му је шанса коју би ваљало искористити. Све је у његовим рукама!
А још до само пре неколико месеци Далипагић је био непознат чак и највећим поклоницима кошарке. Играо је тамо, у свом родном Мостару, у локалном клубу „Локомотива“ и био, додуше, први играч, али шира спортска јавност није о њему знала готово ништа. За то што се обрео у црно-белом дресу треба да захвали инстинкту једног члана управе „Партизана“ и, наравно, свом несумњивом таленту, који тек треба да дође до изражаја.
Жал за Мостаром
Двадесетогодишњаку, свим срцем везаном за породицу и пријатеље, какав је Дражен, натеже је пала удаљеност од другова, познатих улица, Бијелог бријега. Све би, чини се, било много лакше и боље да нема носталгије.
„Дивно сам примљен од свих у клубу, Партизан ми је постао нови дом, али ја још никако не могу да се привикнем“, каже Далипагић. „Можда се у клубу и љуте што сваки час желим да идем у Мостар, што непрестано говорим о свом граду и упоређујем га са Београдом. Али са нама, Херцеговцима, то вам је тако. Везани смо свим срцем за оно што је наше и што волимо. Морате ме разумети — први пут се одвајам од куће, оставио сам у Мостару родитеље, брата, пријатеље и девојку, а све ме то неодољиво вуче натраг. Само, има времена. Знам да ћу се некако навићи. Морам.
Далипагић делује самоуверено, чак зачуђујуће самоуверено за једног тако младог човека, за неког ко тек треба да стекне афирмацију и докаже вредност. Толика самоувереност може да користи, али и да одмогне. Зависи од човека да ли ће га повући у погрешне воде или оставити на правом путу. На срећу, Далипагић оставља и утисак и наду да ће остати на оном путу који се сматра правим.
Узор — Симоновић
Кошарка му је, каже, највећа љубав и ако ће се због ове изјаве, вероватно, наљутити једна млада Мостарка. Оно што осећа према спорту не може се мерити ни са чим. Толика љубав даје му снагу да савлада све препреке, да се одрекне излазака, плеса, цигарета, пића и ко зна чега све још…
„Ипак се надам да ће се то одрицање исплатити. Трудићу се да увек дам максимум, да бих, заузврат, добио макар мали део љубави публике и признања другова и учитеља. Сан ми је да достигнем Симоновића, и као кошаркаша и као човека. Мислим, волео бих да будем тако добар студент и одан пријатељ какав је он, али никако не бих волео да будем толико нервозан. На моју срећу, умем добро да се савладам.“
Можда ће неко помислити да наш јунак не зна много када се разговор удаљи од кошарке. Јер, ако не ћути, Дражен најчешће говори о њој. У ствари, зна много више него што би се могло претпоставити, само је интровертан несигуран и превише стидљив. Док прича гледа некуд преко саговорника, окреће нешто у руци или држи прсте чврсто стегнуте у песницу. Истини за вољу, несигурност и стидљивост нестају на терену. Тамо постоје прави „тигар“, напада, пуца на кош, бори се бескомпромисно.
Ранко Жеравица учитељ Партизанових кошаркаша каже да је Далипагић баш онакав играч какав његовом тиму недостаје и да се нада да је екипа доласком овог младића много добила.
„Уверен сам“, каже Жеравица, „да ће се Дражен развити у кошаркаша изван категорија. Наравно, мораће да уложи много труда и воље, али ће се улагања исплатити.“
Док је играо у „Локомотиви“ имао је, каже, своју публику, и играо за њу. Сада је много више очију уперених у њега. Цео је Мостар уз Далипагића, и он не сме назад, нити сме да греши. То би значило издати оне који му верују. Па, пожелимо му, онда, да постане идол младих Мостараца у најлепшем смислу те речи, и да његов несумњиви таленат буде избрушен у праву вредност.
Лична карта
Дражен Далипагић, члан КК „Партизан“:
- Рођен: 27. 11. 1951, год. у Мостару
- Студент Више педагошке школе.
- Две сезоне је играо за Локомотиву из Мостара