КЛУБ ПОЗНАТИХ ПАРТИЗАНОВАЦА

Ванчо Балевски један је од фудбалера о којима се, тренутно, највише говори. Стандардни првотимац „Вардара“, по речима тренера државне репрезентације Ћирића, је и најозбиљнији кандидат за дрес са националним грбом. Балевски је, то је мање познато, ватрени навијач „Партизана“.

П. ВЕСНИК: Како то да навијате за „Партизан“ кад сте дете „Вардара“? Потекли сте у том клубу, стекли име и афирмацију.

БАЛЕВСКИ: Ни сам не знам одакле то, али вам могу рећи да „Партизан“ има мало тако страсних навијача као што сам ја. У ствари, читава моја породица навија за „црно-беле“, па је моје опредељење, можда, потицај очеве и братовљеве навијачке страсти.

П. ВЕСНИК: Значи ли то да бисте се радо нашли у црно-белом дресу?

БАЛЕВСКИ: Значи. Верујте ми, играм у „Вардару“, дајем све од себе, али сваке ноћи сањам црно-бели дрес. Волео бих да једном дођем у клуб са Топчидерског брда. Ако ми се жеља не оствари наставићу да се, као и до сада, бескомпромисно борим за клуб у којем играм.

П. ВЕСНИК: „Партизану“ иде лоше. Шта мислите, где треба тражити кривца?

БАЛЕВСКИ: Не познајем ситуацију у клубу, па ништа не могу да кажем. Мислим да бих прећутао одговор и кад бих био боље упућен у ствари у клубу и око њега. Нешто зато што не волим да се замерам људима, а нешто и зато што бих тиме, можда, себи копао тле под ногама. Знам само да се сва кривица за неуспех не може свалити на тренера Зеца. Он је, за мене, стручњак великих могућности.

П. ВЕСНИК: Ако није крив тренер, ко може бити?

БАЛЕВСКИ: Кривце, мислим, треба тражити негде на другој страни — у управи клуба, њеној политици или, можда, међу фудбалерима. Ако су они неборбени, индолентни и незаинтересовани да се постигне максимум, онда је неминовно да кола оду низ брдо. Ипак, убеђен сам да ће „Партизан“ врло брзо пребродити кризу у којој се тренутно налази, и да ће већ на пролеће „показати зубе“ свим претендентима на титулу првака.

П. ВЕСНИК: Јесу ли „црно-белима“ потонуле све лађе у овом првенству?

БАЛЕВСКИ: Ако мислите на титулу првака, онда, вероватно, јесу. Само, „има дана за мегдана“. Још ће се чути ко је „Партизан“. Не чудите се што овако говорим — увек сам био оптимиста. Нека навијачи имају још мало стрпљења. Сигуран сам да иду бољи дани.

П. ВЕСНИК: Хвала вам, Ванчо, на лепим жељама. А шта да ми вама пожелимо на крају овог разговора?

БАЛЕВСКИ: Зар не погађате моју жељу: Пожелите ми да, уместо да сањам, обучем црно-бели дрес.

Па, ево, желимо вам.