Пишем Вам разочаран после пораза од чачанског „Борца“ за Куп Маршала Тита.

Нормално је да се у спорту не може увек побеђивати, али није нормално да се све губи, као што је случај са фудбалерима „Партизана“ ове године. Ја, као велики симпатизер „Партизана“, ове године сам се стално разочаравао, јер су фудбалери у пролећном делу првенства од 34 могућа бода освојили само 13 бодова, а у садањих 9 кола овога првенства само 4 бода. Па зар се сме то догодити тиму који носи име „Партизан“ и шта о овом неуспеху мисле играчи и тренери који се плаћају по учинку и уопште читав управни апарат фудбалског клуба. Ако њима није стало до новца, ваљда им је стало да одрже углед који је ове године потпуно срозан.

Гледајући утакмицу против „Борца“ из Чачка видео сам да код фудбалера нема морала ни воље за победом, премда им се тај морал и воља скупо плаћају. Играчи су се кретали по терену као да су имали оловне ципеле, а лопту су просто мучили, а како је само Ђорђевић извео једанаестерац. То је било за плакање. Зар није срамота да „Партизан“ 15 година не може да освоји Куп Маршала Тита, а да у последње 4 године увек губи у Купу на пенале и то од друголигаша.

Пре извесног времена када је Велибор Васовић између осталог изјавио да ће Партизан доживети судбину београдског „Радничког“, мислио сам да је та изјава тенденциозна, али сада верујем да ће ако овако наставе фудбалери стварно доживети судбину „Радничког“ иако је разлика у квалитету између ова два клуба увек била велика.

Када је прошлог лета Гојко Зец дошао у „Партизан“ са великом помпом, искрено сам се и ја обрадовао, јер сам мислио да је млад и амбициозан тренер и да ће са фудбалерима постићи много боље успехе, но што су претходни тренери успели. Он је својим доласком то стварно и најавио, јер је са фудбалерима освојио јесење првенство. Међутим, ове године Гојко Зец се потпуно изгубио и са играчима доживео најцрњу годину од оснивања клуба. Какав је његов начин тренирања, тактика и концепција игре, кад фудбалери не могу да дају ни један гол по утакмици, јер су на задње 8 првенствене утакмице дали само 5 голова. Мене као верног навијача највише нервирају и разочаравају изјаве Гојка Зеца после сваког неуспеха, где увек даје некакве оптимистичке изјаве, „како још све није изгубљено“, „како постоје теоретске шансе да се освоји прво место“ „како ће пролеће бити ‘Партизаново’“ итд. Нашта му ми навијачи личимо, зар не види да му више и деца не верују, јер теоретске шансе за освајање првог места има и „Сутјеска“ која је последња на табели, али она нема такве амбиције.

Навијач Партизана од оснивања

— Братислав Вучковић, Београд, Ал. Ненадовић 29.