Драган Паповић, „други човек“ Партизана о кризи „црно-белих“: Предстоји анализа досадашњег рада и многе промене
Аутор ових редова био би далеко задовољнији кад би од прве до последње речи могао Партизану да упућује честитке, да сведе богат биланс ове фудбалске сезоне. И лично би се веома радовао кад би могао да без „задршке“ дели похвале свим играчима од голмана до левог крила, резервама, стручном штабу и управи клуба. Међутим, ја то и на сопствену и Партизанову жалост, не могу. Јесењи биланс је тако мршав да се мора баратати само са неуспесима, с невољама и билансом који је недопустиво лош.
Партизан — клуб славе и успеха јуче — ове јесени има мање од 50 одсто бодова (16 утакмица само 15 бодова)! Ни најцрњи песимисти тако нешто нису предвиђали. Партизанови пријатељи се питају: шта се то догодило са њиховим тимом? Где су узроци таквог и толиког пада? Где су и какви су видици?
„Партизанов весник“ је желео да о томе говори Драган Паповић, потпредседник фудбалског клуба који је већ четири године члан Председништва и задужен је за кадрове.
Недокрајчени професионализам
П. ВЕСНИК: Партизанови резултати су ове године катастрофално слаби. У последња два месеца готово никога не може да победи. Навала се мучи, одбрана лако капитулира. Игра је конфузна: Где су узроци, субјективни и објективни тој кризи која предуго траје?
ПАПОВИЋ: Цела година је одиста лоша. У пролећном и јесењем делу првенства (коло пре краја) Партизан је освојио једва 28 бодова, а у прошлој години чак 50! Први и основни узрок неуспеха је непрофесионални однос играча. Неколико играча из утакмице у утакмицу жели само да игра за себе, да себе прикаже, на колективну игру заборавља. То није ништа друго него „приватизација игре“ која је искључиво колективни спорт. Воља, морал, борбеност понекад се толико срозају да то нема ничег заједничког са професионалним односом. Друга страна неуспеха је у томе што се нису доследно спроводиле одлуке Управног одбора о професионалним односима на свим секторима рада. Стручни штаб је далеко више деловао педагошким акцијама него професионалним, па чак и онда кад играчи понављају грешку за грешком, кад се не залажу. Такав однос поједини играчи су злоупотребили. Тренери доста раде, али „тимски рад“ у стручној служби, у погледу организације и синхронизованих акција очигледно је показао више слабости.
П. ВЕСНИК: Да ли су играчи задовољни премијама?
ПАПОВИЋ: Део јавности је у заблуди. Премије нису мале, него, напротив, и двапут веће од оних које прописује правилник. Чак ни дуплирање премија за њих није стимуланс!
П. ВЕСНИК: Колико играча имате под уговором? Дуго се оперише са девизом да тренер није у стању да састави тим? Колико је познато, међутим, Партизан има 34 играча под међусобном обавезом.
ПАПОВИЋ: Тачно. Од тога су шесторица из омладинске школе у јулу потписали уговор. Доста је међу њима неискусних већина игра у младом тиму и гостује по унутрашњости. Неке од њих ћемо уступити на одређено време другим клубовима да би што више играли. Требало би да од толиког броја играча увек саставимо јак тим, а на жалост, нисмо у стању. Допуштам, да нисмо увек радили најмудрије.
Традиција одличног подмлатка — изневерена
П. ВЕСНИК: Како оцењујете принове из других клубова?
ПАПОВИЋ: Доводили смо углавном играче из друге лиге најистакнутије појединце, оне који су тамо важили за „звезде“. Такви су били: Хошић, Прекази, Катић, Бјековић, па и Марић и Антић. Колико се и како ко од њих показао то се добро зна. Свакако, знатно испод очекивања. Борили смо се и доводили оне играче за које се определи стручни штаб и који су најбоље котирали на фудбалској „пијаци“. Истини за вољу, довели смо и неколико играча сумњиве вредности.
П. ВЕСНИК: Ред је да будете самокритични. То Партизанови пријатељи траже. Реците да ли сте Ви Партизанов Тартиф као што се прича? Процуриле су неке вести да нисте пристали да се за Кустудића плати још 500 хиљада ст. динара па да дође у Партизан. Овако је у последњем часу отишао у Војводину?
ПАПОВИЋ: Е жао ми је, али то није истина. И за Кустудића је главну реч имао стручни штаб. Да се он упорније залагао Кустудић би био у Партизану.
П. ВЕСНИК: Шта је са Партизановом фудбалском школом која је својевремено дала неколико талентованих генерација? Зашто је сад тако мршав њен биланс?
ПАПОВИЋ: Школа нам је недопустиво слабо радила. За последње четири године из ње смо добили од талентованијих фудбалера само Вукотића, који је једва годину и по дана стандардни првотимац. Али, ни с њим нисмо сасвим задовољни. Стручни рад, а и општа политика, подбацили су на овом сектору. Таворили смо са тренерима, мењали их. Имали смо у томе и тешкоћа.
П. ВЕСНИК: Нешто би могли научити и од „вечитог ривала“, ако не из сопствене традиције. Њихову фудбалску школу сада води Рајко Митић. Најављује се долазак и Шекуларца. Све најпознатија имена.
ПАПОВИЋ: Сличне идеје и ми имамо. Неке разговоре водимо са неколико бивших истакнутих Партизанових асова. Живот нас тера, и професионализам, да ту нешто квалитетно мењамо.
П. ВЕСНИК: Да ли се тренер Зец у свом раду „доказао“? Добио је већа овлашћења и од Бобека и од Симоновског? Ето, недавно је и нови директор клуба Б. Михаиловић дао изјаву за штампу „да се неће мешати у састав тима“.
ПАПОВИЋ: Тренер је врло амбициозан, вредан, много ради. И за њега је рад у Партизану својеврсна школа. Он се доказује кроз резултате. Али се не може успети ни брзо ни лако. Зец тражи стрпљење. Пренели смо на њега сва овлашћења у циљу потпуног успеха. Лични утисак је да није био довољно смео, нарочито у последње време, да стави на клупу све оне који нису извршавали задатке, који нису играли као професионалци. Појединци су то користили па су се у неодговорности и индивидуализму заборављали… Михајловић ће, на одређени начин, имати утицаја на тим. Он руководи свим службама, па и стручним. Он ће давати општи смер и за организацију стручног рада, за његову синхронизацију, тражиће анализе, полагање рачуна за све активности.
У овом часу и сутра — преиспитивање свих компонената
П. ВЕСНИК: Кад иде лоше — сви су незадовољни. Треба наћи снаге, умети одолети кризи. Шта ће Партизан учинити до пролећа?
ПАПОВИЋ: Одлука је пала: Партизан ће на најаналитичнији начин, што је могућно дубље и објективније, да преиспита досадашњи рад. Све активности ћемо добро извагати: управу, стручни штаб и, што је најважније, допринос играча. Професионалан однос мора да освоји сваку нашу активност. Заокрет у раду мора да буде темељит. Ко га не може да прихвати, нека се бави другим послом. Морал и вољу, срчаност и борбеност дужни смо да упорно и трајно развијамо и негујемо. Имам поверење, пре свега, у играче.
П. ВЕСНИК: Какви су изгледи за Ћурковићев останак? Нећете, ваљда, преко Атлантика и ове зиме?
ПАПОВИЋ: Сви желимо да Ћурковић остане. Он и као играч и као човек одиста недостаје нашем тиму. Још процењујемо да ли му можемо дати онолико колико може добити напољу… у Јужну Америку коначно не идемо. Остаћемо Европи или — уз Средоземље. Одлучни смо да из темеља поправљамо биланс.
То је Паповићева оцена и обећање. Партизанови пријатељи су стрпљиви, али желе што пре да виде крај ове мукотрпне кризе.